2016.
režija: Michal Kollar
scenario: Michal Kollar, Miro Sifra (prema romanu Dominika Dana)
uloge: Maciej Stuhr, Oldrich Kaiser, Marian Geisberg, Martin Finger, Michal Suchanek, Zuzana Kronerova, Helena Krajciova
Godina je 1992. i Čehoslovačka preživljava svoje poslednje dane. Tri godine ranije, komunisti su sišli s vlasti i pustili “šašave pisce”, kako to kaže jedan lik u filmu, da im kroje kapu. Primedba se odnosila na Havelov akt o opštoj amenstiji za sve sumnjivo i politički osuđene zatvorenike pod koju su se podvukli i sasvim obični kriminalci, serijske ubice, narkomani i probisveti, poput Ondreja Riga.
Upravo sa vešću o njegovom hapšenju počinje rediteljski prvenac vrlo sposobnog producenta Michala Kollara. Naravno, reč je o fiktivnom, ali zapanjujuće realističnom svetu nastalom iz pera slovačkog pisca Dominika Dana koji se bavi inspektorima, špijunima, bezbednjacima, komunistima, psihopatama, crkvom, drukerima, tranzicijom i smutnim vremenima. Cerveny kapitan je jedna od knjiga u nizu, a Danov opus naprosto traži visokobudžetnu televizijsku seriju. Toliko da i ovaj film zapravo liči na kvalitetni pilot od dve epizode.
Američki noir uzori se poznaju kroz klišee: napaljeni mladi inspektor (igra ga sa punim žarom poljski glumac Maciej Stuhr) je uparen sa okorelim starim (Geisberg) i njih dvojica pronađu tajno pokopani leš iz kasnog komunističkog perioda čiji ih trag vodi do Crkve, Službe, a naročito naslovnog sadističkog agenta kojeg igra češka zvezda Oldrich Kaiser. Nadalje, patolog je prigodno ciničan sa svojim komentarima, barovi su sumnjivi i u njih zalaze barabe, različite interesne skupine štite svoja dupeta, vreme je pasje vruće i sve u tom stilu.
U pitanju je, dakle, poštena žanrovska priča sa izrazito lokalnim šmekom. Osim jednog CGI momenta na početku, produkcijske vrednosti su izvrsne, posebno za neimpozantni budžet od oko 2 miliona eura. Svi detalji perioda, poput vozila, arhitekture i odeće su apsolutno na mestu. Kollar režira školski neprimetno, ali razmišlja producentski i uspeva da izvuče maksimum iz onoga što ima na raspolaganju. Neki detalji poput dijaloga na dva jezika će možda promaći zapadnom gledaocu, ali trenirano istočnoevropsko uho će ubrati razliku između češkog i slovačkog.
Naravno, nije sve baš uvek glatko. Naslovni junak je problematičan jer ga imamo samo u par scena, dakako impozantno krvavih i stoga pamtljivih, ali smo svejedno očekivali nešto veće njegovo prisustvo u priči. Oldrich Kaiser je ime koje će privući češke gledaoce, ali ostaje sumnja da je u pitanju pre svega marketinški trik. Takođe, akcioni “stunt” u kojem se Maciej Stuhr provlači ispod železničke kompozicije u punoj brzini bi verovatno posramio američke akcione junake poput Brucea Willisa, ali je svejedno “over the top”. Nešto problema se može naći i u raspletu koji deluje malo saseckano, ali pošto sam imao prilike da pogledam samo DVD verziju, 15 minuta kraću od bioskopske / festivalske, usudio bih se da to pripišem tom faktoru.
Međutim, i pored tih laganih nedostataka, Cerveny kapitan je i više od gledljivog filma i kurioziteta za gledaoce nenaviknute na takve naslove iz istočnoevropskog miljea. Još više od toga, to je primer kako nastaje domaća, odnosno regionalna filmska industrija, što se posebno može primeniti na žanrovske naslove koje fondovi često zaobilaze.