2016.
režija: Bille Woodruff
scenario: Brandon Broussard, Gary Hardwick, Dana Verde
uloge: Terrence Jenkins, Cassie Ventura, Paula Patton, Robert Christopher Riley, Donald Faison, Lauren London, Dasha Polanco, Joe Pantoliano, Beau Casper Smart, Steven Daniel Brun, French Montana, Timothy DeLaGhetto
Charlie (Jenkins) vodi zadovoljan samački život: ima dobar posao, puno love i sjajnu gajbu, žene zavodi, pa posle seksa izbegava i sve u tom stilu. Jedino snažno žensko prisustvo u njegovom životu je sestra, Sherry (Patton), terapeutkinja koja psihoanalizu spušta na nivo self-help parola. Njegovi prijatelji su, međutim, upareni i imaju “odrasle” probleme. Victor (Riley) i Ginger (London) planiraju venčanje, a Victora kao muškarca muči što njegova žena zarađuje više od njega. Rick (Faison) i Pressie (Polanco) rade na “projektu beba” i zavuklo im se.
Jasno, Charlie ne može s njima da podeli svoje radosti zavodničkih osvajanja, i čak je prinuđen na opkladu: ako izdrži sa jednom curom do Victorovog i Gingerinog venčanja, sledi mu nagrada. Tada na scenu stupa Eva (Ventura), cura koja izgleda kao foto-model za donji veš. Ona je kao ličnost potpuno drugačija od Charlieja i to ga zapravo privlači, pa njih dvoje započinju strastvenu vezu koja može biti baš ona prava. Izgleda da se zavodnik upecao... Ili?
The Perfect Match je romantična komedija, potpuno klasično napisana i izvedena, zasnovana na svim onim klišeima o mladim i uspešnim ljudima koji mogu da se pozabave ljubovanjem. Bille Woodruff režira sa osećajem za tempo i ritam i ako već ne uspeva da nas nasmeje, barem pokušava da nas opusti i razgali. Mogućnosti su mu limitirane, malo ga izvlači dosta sigurna i raspoložena glumačka postava i njihov opušteni stav, pa ako živite u paralelnom svetu ljubavnih romana i filmova, ovo je prava stvar za vas. Problem je to što taj standardni svet romantičnih komedija u principu ne postoji, ali to ste znali i bez mene.
Drugi i veći problem je standardnost svega toga. Ovakav film smo milion puta videli, mi to znamo, scenaristi to znaju i reditelj to zna, ali kao da niko ne haje za još malo istoga. U tom smislu je čak i Charliejev posao dosadan i standardan, ma koliko se svi skupa trudili da ga prikažu kao ultra-cool. Pasaže na poslu bi možda pomogle kao poligon za humor, gazda (Pantoliano) je simpatično nadrkan, jedan kolega (Smart) je skoro psihotičan, dok je drugi (Brun) komično servilan, uz njih se pojavljuju poznate estradne njuške u cameo-ulogama, ali se to nekako ne hvata, što je na kraju krajeva šteta, pa ovaj ne-loše izveden film po formuli ostaje samo prosečan.
Nije to tako moralo biti. Ako ne iz drugog razloga, onda zbog rase većine likova. U Ovakvim filmovima smo uglavnom imali srećne i uspešne belce, bilo u yuppie, bilo u hipster varijanti. Šta dobijamo kad likove drugačije “obojimo”. Ništa značajno osim pop-kulturnih referenci i stilova, ali to nam ne govori da je američko društvo “color-blind”, već da je The Perfect Match veštačka i kruta konstrukcija. Lepo je videti situirane Afro-Amerikance na filmu, ali frustrira što nedostaje bilo kakva specifikacija njihove pozicije.