2015
scenario i režija: Yaelle Kayam
uloge: Shani Klein, Avshalom Polak, Haitham Ibrahem Omari
Maslinova Gora uzdiže se istočno iznad Jerusalima i najstarije je jevrejsko groblje na svetu, ujedno i sveto mesto za hrišćane, kao i za muslimane. Da bi se “ojačalo jevrejsko prisustvo” u zapravo dominantno arapskom okruženju, u spartanskoj kući pored groblja živi učitelj sa ženom i četvoro dece. Oni žive u skladu sa religijskim učenjima: on radi, ona se brine o kući i deci. Međutim, čini se da niko time nije zadovoljan. Učitelj Reuven (Polak) je sve manje kod kuće, forsirajući humanitarni rad. Njegovoj ženi Tzviji (Klein) to nije pravo, ali ona nema pravo na otvorenu pobunu i jedino što joj ostaje je pasvina agresija. Deca to osećaju, posebno najstarija kćerka na rubu puberteta.
Tzvia ventilira onako kako jedino zna: šetajući se po groblju, pušeći i čitajući poeziju izraelske pesnikinje Zelde, što joj je zapravo jedini kontakt sa realnim životom. Ponekad joj se preko dana na groblju pridruži Abed (Omari), arapski radnik na groblju sa kojim razmeni poneku lepu, kurtoaznu reč. Ponekad u njihovu kuću dođu posetioci groblja, pitajući za informaciju ili čašu vode, kao dve hasidske udovice u jednoj od uvodnih scena. Tzvia, očito ne-vična sitnim razgovorima sa strancima, svoju situaciju nazove “zoološkim vrtom”, zapravo nekakvom turističkom atrakcijom. Šala loše padne.
Onda u jednom trenutku Tzvia dođe na ideju da bi se mogla tako šetati i noću. A groblja noću nisu isto što i groblja danju. Nije tu stvar u zombijima (ipak smo na teritoriji minimalističkog, vrlo utišanog “arthouse” filma), nego u marginalnim likovima izraelskog društva koji takođe žele mirno okruženje za svoje noćne eskapade: kurvama, makroima, pijancima, kriminalcima... Tzvia ih prvo posmatra iz distance, ali kad bude otkrivena, počinje komunikaciju s njima, onako kako bi to domaćica učinila - preko hrane.
Ima stara jevrejska legenda o rabinu koji je prestao da voli svoju ženu, nakon godina i godina inicijalno dogovorenog braka i posledičnom ženinom očajanju. S tim u vezi, indikativan je Abedov lik i njegova sudbina: i on je u braku koji je bio dogovoren, ali su se on i žena ipak zavoleli. Iz očajanja, Tzvia polako kreće na put spoznaje, ali pitanje je hoće li smoći snage da se otrgne uticaju tradicije.
Autorica filma, novinarka Yaelle Kayam, kaže da je htela da snimi film o Maslinovoj Gori kao značajnom toponimu za svakog Izraelca i Jevrejina, religioznog ili ne, pa se uputila na istraživanje tako što je živela tamo nekoliko meseci u samoći. U to doba, nije pisala scenario. To je učinila kasnije, oslanjajući se na svoja iskustva i razmišljanja. Rezultat toga je film koji će mnogi otpisati kao klasičnu festivalsku “slice of life” varijantu, ali koji je vrlo suptilan i odmeren film koji savršeno prenosi atmosferu teskobe i tereta, a svaki pokret i svaki kadar nešto znače. Ovo je jedan od onih filmova koji nas uvlače i za čiju nam je protagonistkinju stalo, a Yaelle Kayam, uz veliku pomoć perfektno taktilne glavne glumice Shani Klein itekako ume da priču ispriča do kraja i ostavi nas u razmišljanju.
Ne, ovo nije samo festivalski film, “slice of life”, šta već. Ovo je studija ljudske usamljenosti, teskobe i nemoći, suočavanja sa stvarnim životom nasuprot idealiziranoj tradiciji. Izraelska “arthouse” scena se sve više dokazuje kao nešto što treba gledati. Pa ipak, Mountain od gledaoca zahteva određenu kondiciju, pa bih sa preporukom bio oprezan.
scenario i režija: Yaelle Kayam
uloge: Shani Klein, Avshalom Polak, Haitham Ibrahem Omari
Maslinova Gora uzdiže se istočno iznad Jerusalima i najstarije je jevrejsko groblje na svetu, ujedno i sveto mesto za hrišćane, kao i za muslimane. Da bi se “ojačalo jevrejsko prisustvo” u zapravo dominantno arapskom okruženju, u spartanskoj kući pored groblja živi učitelj sa ženom i četvoro dece. Oni žive u skladu sa religijskim učenjima: on radi, ona se brine o kući i deci. Međutim, čini se da niko time nije zadovoljan. Učitelj Reuven (Polak) je sve manje kod kuće, forsirajući humanitarni rad. Njegovoj ženi Tzviji (Klein) to nije pravo, ali ona nema pravo na otvorenu pobunu i jedino što joj ostaje je pasvina agresija. Deca to osećaju, posebno najstarija kćerka na rubu puberteta.
Tzvia ventilira onako kako jedino zna: šetajući se po groblju, pušeći i čitajući poeziju izraelske pesnikinje Zelde, što joj je zapravo jedini kontakt sa realnim životom. Ponekad joj se preko dana na groblju pridruži Abed (Omari), arapski radnik na groblju sa kojim razmeni poneku lepu, kurtoaznu reč. Ponekad u njihovu kuću dođu posetioci groblja, pitajući za informaciju ili čašu vode, kao dve hasidske udovice u jednoj od uvodnih scena. Tzvia, očito ne-vična sitnim razgovorima sa strancima, svoju situaciju nazove “zoološkim vrtom”, zapravo nekakvom turističkom atrakcijom. Šala loše padne.
Onda u jednom trenutku Tzvia dođe na ideju da bi se mogla tako šetati i noću. A groblja noću nisu isto što i groblja danju. Nije tu stvar u zombijima (ipak smo na teritoriji minimalističkog, vrlo utišanog “arthouse” filma), nego u marginalnim likovima izraelskog društva koji takođe žele mirno okruženje za svoje noćne eskapade: kurvama, makroima, pijancima, kriminalcima... Tzvia ih prvo posmatra iz distance, ali kad bude otkrivena, počinje komunikaciju s njima, onako kako bi to domaćica učinila - preko hrane.
Ima stara jevrejska legenda o rabinu koji je prestao da voli svoju ženu, nakon godina i godina inicijalno dogovorenog braka i posledičnom ženinom očajanju. S tim u vezi, indikativan je Abedov lik i njegova sudbina: i on je u braku koji je bio dogovoren, ali su se on i žena ipak zavoleli. Iz očajanja, Tzvia polako kreće na put spoznaje, ali pitanje je hoće li smoći snage da se otrgne uticaju tradicije.
Autorica filma, novinarka Yaelle Kayam, kaže da je htela da snimi film o Maslinovoj Gori kao značajnom toponimu za svakog Izraelca i Jevrejina, religioznog ili ne, pa se uputila na istraživanje tako što je živela tamo nekoliko meseci u samoći. U to doba, nije pisala scenario. To je učinila kasnije, oslanjajući se na svoja iskustva i razmišljanja. Rezultat toga je film koji će mnogi otpisati kao klasičnu festivalsku “slice of life” varijantu, ali koji je vrlo suptilan i odmeren film koji savršeno prenosi atmosferu teskobe i tereta, a svaki pokret i svaki kadar nešto znače. Ovo je jedan od onih filmova koji nas uvlače i za čiju nam je protagonistkinju stalo, a Yaelle Kayam, uz veliku pomoć perfektno taktilne glavne glumice Shani Klein itekako ume da priču ispriča do kraja i ostavi nas u razmišljanju.
Ne, ovo nije samo festivalski film, “slice of life”, šta već. Ovo je studija ljudske usamljenosti, teskobe i nemoći, suočavanja sa stvarnim životom nasuprot idealiziranoj tradiciji. Izraelska “arthouse” scena se sve više dokazuje kao nešto što treba gledati. Pa ipak, Mountain od gledaoca zahteva određenu kondiciju, pa bih sa preporukom bio oprezan.