2014.
scenario i režija: Jesse Zwick
uloge: Jason Ritter, Nate Parker, Maggie Grace, Max Greenfield, Aubrey Plaza, Max Minghella, Jane Levy
Obično ne počinjem svoje kritike sa radnjom, ali mislim, zašto ne bih sad napravio izuzetak. Grupa odraslih ljudi, prijatelja sa studija se sreće nakon što je jedan od njih, Alex, onaj oko koga se celo društvo okupilo, izvršio samoubistvo. Tokom vikenda oni će videti koliko su se promenili od studija, za tim žaliti ili ne, a na površinu će izaći stare tajne i nerešeni konflikti.
Ovo je bila radnja kultnog filma The Big Chill (1983), koji u poslednjih nekoliko godina doživljava reinkarnacije i reinkarnacije pod različitim imenima. About Alex zapravo najmanje odstupa od originala, ali to je apsolutno namera autora Jesseja Zwicka. Verovatno je jedna od ideja u takvoj postavci stvari naterati gledaoce sa solidnom memorijom i poštovanjem prema klasicima da traže sitne razlike i uživaju u referencama.
Problem je u tome što su razlike uglavnom sitne i nebitne, originalni Alex se ubio, dok je novi Alex (Ritter) to samo pokušao, i to, onako, polovično, više tražeći pažnju svojih starih drugara nego u želji da sam sebi uzme život. Razlika je i u tome što nisu svi postali “japiji”, nego samo jedan iz ekipe (jebiga, kriza je), ali on, Isaac (Minghella) dolazi na okupljanje sa novom, dosta mlađom devojkom, svojom bivšom sekretaricom Kate (Levy). Treća sitna razlika je u opravdanosti razlaza sa ekipom: ranije je geografija (“moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu”) bila dovoljan razlog, sada imamo internet i društvene mreže, po 1000 prijatelja, pratilaca i praćenih, ali koliko mi te ljude poznajemo pored činjenice da znamo šta su radili prošlog leta i gde su jeli prošlog petka...
Razlika u izvedbi je i to što je The Big Chil bio među prvim takvim filmovima, dok je About Alex samo najrecentniji, čak se ni ne nadam da je poslednji. Razlika je i u kalibru autora, Lawrence Kasdan je imao iskustva više kao scenarista nego kao reditelj, dok je Zwick novajlija čija je najača referenca to što je sin Edwarda Zwicka, uspešnog producenta i poznatog reditelja veoma klasičnih, ni po čemu posebnih filmova. Razlika je očita i u kalibru glumaca, The Big Chill je imao na raspolaganju solidno velika glumačka imena čiji su talenti već bili dokazani, dok se About Alex oslanja na glumce najpoznatije po radu na televiziji, od kojih su bar dvojica, Ritter i Minghella, sinovi slavnih očeva.
Radnja je predvidljiva čak i nekome ko nije gledao The Big Chill, likovi su predvidljivo odabrani i napisani, dijalozi su predvidljivi, ali svejedno inteligentni i zanimljivi. Obrati su strateški postavljeni, humor se izvodi iz karakterizacije likova, ali i iz referenci na film koji se kopira ili kojem se odaje poštovanje. Jedan od fazona je i nazivanje psa Jeff Goldbloom, što je jasna asocijacija, a ubedljivo najbolji počinje sa konstatacijom jednog od likova da mu situacija liči na neki film iz 80-ih. Dalje se poentira o promeni sistema razmišljanja u novom vremenu, kako naša generacija ima vrlo malo istinskih osećaja i kako su to sve odjeci nečeg drugog, pa može komunicirati samo kroz reference. Osim tog štosa i možda štosa sa pločama i “muzikom naših roditelja”, sve druge aluzije na razlike između današnjeg vremena i nekog prošlog koje je možda bilo bolje padaju dupetom na beton.
I pored toga, About Alex nije neprijatno filmsko iskustvo. Glumci su sasvim solidni i uspevaju da nas donekle vežu za svoje likove. Istina je da su muški likovi napisani malo detaljnije od ženskih, ali to ne sprečava Aubrey Plazu da izdigne iznad mogućnosti svog lika. Pitanje, međutim, ostaje koliko je About Alex potreban film i koliko je iskren. Iskren je u tome što ne beži od svog uzora i što nam makar u jednoj sceni daje likove onakve kakvi su bili na fakultetu, i možda bi od tog njihovog perioda života ispao i bolji i originalniji film. A da li je potreban – nije, klonova imamo koliko hoćemo i više od toga.