Run All Night

2015.

režija: Jaume Collet-Serra

scenario: Brad Ingelsby

uloge: Liam Neeson, Ed Harris, Joel Kinnaman, Boyd Holbrook, Bruce McGill, Vincent D'Onofrio, Common, Genesis Rodriguez, Radivoje Bukvić, Aubrey Joseph, Nick Nolte

Liam Neeson je svakako najbolji glumac među akcijašima i još uvek drži tempo od najmanje dve glavne uloge godišnje. Primetni su, doduše, tragovi tzv. “seagalizma”, poremećaja u shvatanju glume kao igranju jednog te istog lika pod različitim imenima, u Neesonovom slučaju su to pijani Irci, nekada strah i trepet, a sada samo senke bivših sebe koji su sjebali sve što su mogli i imaju snage koliko za još jednu finalnu borbu. To ipak ne znači da je Neeson spreman za penziju ili ulogu u The Expendables serijalu, ali primetan je zamor materijala u mikro-žanru akcijade sa Liamom Neesonom. Istina, nije Neeson izmislio žanr, setimo se Charlesa Bronsona, samo ga je revitalizirao do te mere da se sad i drugi ostareli akcioni i ne-akcioni glumci guraju da dobiju svoj komad kolača. Uglavnom bezuspešno, ideje su se potrošile.

Run All Night deluje kao kompilacija akcionih standarda. Reditelj Jaume Collet-Serra i Liam Neeson su sarađivali već dvaput, u euro-trileru Unknown i klaustrofobičnoj akciji Non-Stop. Oba filma su imala malo pomerene premise, Unknown sa buđenjem iz kome i krađom identiteta, Non-Stop sa ograničenim prostorom aviona u letu. Run All Night je u tom smislu klasičniji, ograničenje je vremenske prirode, a našeg heroja proganjaju stari policajci koji ga love zbog nedela iz prošlosti, mlađi policajci koji su pod šapom mafije i pomenuta mafija (brooklynska irska), a kao dodatni bonus imamo i porodične priče dva oca i dva sina. Međutim, jedino zaista vredno pažnje u ovom filmu je to da konačno imamo razrađenog negativca i sjajnog glumca u toj ulozi.

Dakle, Jimmy (Neeson) je tužna kesa, bivši profesionalni ubica kojeg muči savest, pa se leči alkoholom i sa tim preteruje. Nije u stanju da se suzdrži ni kao Deda Mraz na zabavi za gangstersku decu. Sin Michael (Kinnaman) ga izbegava i pokušava da ostane pošten. Sa druge strane, ozbiljni mafijaš sa mnogo love i uticaja i sada uglavnom legalnim biznisom, Shawn (Harris), ga štiti koliko može. Problem je Shawnov sin Danny (Holbrook), drogirani kreten koji stalno upada u nevolje. Poslednja od njih je petljanje sa albanskim dilerima i sve odlazi dovraga. Nema da ih isplati za zavlačenje nakon što je Shawn odbio posao, pa reši da ih pokoka, a Michael to vidi, pa je u opasnosti... Stvari se okreću kada se pojavi Jimmy i u deliću sekunde ubije Dannija. Sada Jimmy i Michael moraju bežati od Shawnove osvete jer ipak familija je važnija od starog prijateljstva, što podrazumeva i policiju i mafiju i plaćenog ubicu (Common).

Osnova je, dakle, jasna da jasnija ne može biti. Sam film je, međutim, izuzetno problematičan. Ne možemo se otresti utiska konfekcije i već viđenog, a najbolje scene i “catchy” linije dijaloga smo videli već u traileru. Osećaj neposredne opasnosti i napetosti je tu negde, ali ne baš sasvim pogođen, jer Collet-Serra kao da gleda da prečekira sve šablone akcionog filma, pa se tu malo toga čini iskrenim i organskim. I vizuelni aspekt je problematičan, hektični “shaky cam” potpuno preuzima, akcione scene su nepregledne i trapave.

Ponešto rupa u priči možemo podneti, ipak je to akcija sa namenom da nas zabavi i razonodi, pa nije uputno pamtiti svaki detalj. Štos je u tome da se u Run All Night s tim preteruje, kao da je film namenjen publici koja nema nimalo koncentracije. Zapravo, konstrukcija filma je pogrešna. Uvod je tipski, sredina umrtvljena, a kraj hektičan. Povrh svega, film je i razdužen, ima barem 20-ak minuta viška od kojih je većina potrošena na jednu iznurujuću jurnjavu i lupanje sa autima i još jednu akcionu sekvencu u zgradi koja valjda služi kao “showcase” za efekte koji izgledaju solidno iako su uglavnom logički neosnovani. Problem je što se išlo na kvantitet, a ne na kvalitet. Sa zabavom kao ciljem formula “još istoga” retko kad uspeva.

Film, međutim, jako spasavaju glumci. Iako im likovi nisu baš perfektno napisani, odlična glumačka postava im unosi kakav-takav kolorit. Ne čudi nas Neeson, on je retko sposoban glumac kojem su akcijade trenutna fora i možda nekakav “running joke” i koji može odigrati sve i svakoga, naročito istorijske ličnosti. Ne čudi nas toliko ni Ed Harris, dokazan više kao karakterni epizodista nego kao nosilac. Njihove zajedničke scene su glumački perfektne i možemo osetiti iskrenost iako su replike koje izgovaraju kliše do klišea. Joel Kinnaman sa svojom čudnom dikcijom i karakterističnim gardom od spoljnog sveta ovde uspeva da izgradi potpuno drugačiji lik od onog iz serije The Killing koji ga je i proslavio pred američkom publikom. Vincent D'Onofrio je pod strogom kontrolom i ne popušta mu koncentracija, ne klizi u glumatanje i ne ispada iz ritma. Muzičar Common je uverljiv kao plaćeni ubica. Naletaćemo na poznate njuške posvuda u filmu i to nam neće smetati jer su barem na nivou. Šteta je, međutim, da legenda kao što je Nick Nolte ima samo jednu scenu i to tako površno napisanu, a njegov lik je tanak poput papira. Takav glumac je zaslužio bolje.

Kao akcija za opciju “mozak na off”, Run All Night je solidan izbor. Razočaravajuće je što nije više od toga. Ta nedovršenost i posezanje za najočitijim rešenjima prisutni su na svim nivoima. Suhi prosek od filma.