kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda
Iako su po pravilu bolje plaćeni i više cenjeni od ljudi koji se bave nekim drugim zanimanjima, doktori su na kraju dana ipak samo ljudi sa tipičnim ljudskim vrlinama i slabostima. Što znači da nisu imuni na pohlepu i korupciju raznih oblika ako bi to njima donelo ličnu korist. Takav tip „dilova“ s farmaceutskom industrijom je, primera radi, bio pogonsko gorivo epidemije opoida u Americi u kojoj su pacijenti bili radi profita sistematski „navlačeni“ na tehnički legalne, ali zapravo opasne supstance poput sada već notornog fentanila.
O epidemiji opoida su već snimljeni TV-specijali, dokumentarci, pa i igrani filmovi, a najnoviji dodatak niz, Pain Hustlers u režiji Dejvida Jejtsa (najpoznatiji po radu na Harry Potter serijalu i njegovom svojevrsnom produžetku Fantastic Beasts). Kao inspiracija za film za koji je scenario napisao pisac Vels Tauer poslužio je novinski članak Evana Hjuza u Njujork Tajmsu i knjiga nastala kao ekspanzija istog, ali je Pain Hustlers ipak potpuno fikcijski film.
Zapravo, u pitanju je hronika uspona i pada neobrazovane, ali inteligentne i odlučne Lajze Drejk (Emili Blant). Kada je upoznamo i mi i njen primarni poslovni partner Pit Brener (Kris Evans), ona je po danu razvedena majka koja zajedno sa svojom majkom (Ketrin O‘Hara) živi u garaži svoje sestre i zeta, a po noći plesačica u noćnom klubu. Ona, međutim, ima talenat da zagovara mušterije kako bi one više novca potrošile na piće, a Pit joj u trenutku slabosti ponudi posao kod njega u farmaceutskoj firmi, što će ona i prihvatiti kada upadne u nevolje sa sestrom.
Posao koji će joj navodno zaraditi šestocifrenu svotu u dolarima za godinu dana je zapravo prodavačka „tezga“ na procenat, ne mnogo različita od „Kirbi“-usisivača i „Emvej“-kozmetike. Razlika je, međutim, u tome da su i roba i klijentela ipak specifičniji. Roba je novi, revolucionarni lek protiv bolova primeren za pacijente u poodmaklim stadijumima raka, a klijentela su lokalni doktori na Floridi. Štos je, pak, u tome da Pitova firma nije jedina u poslu, odnosno da doktori imaju svoje snabdevače, a ni Pit nije baš taj koji donosi odluke, već je to ekscentrični gazda Džek Nil (Endi Garsija).
Ipak, kada Lajza i Pit prvi probiju led i „dilom“ spasu kompaniju od propasti, stvari se drastično menjaju. Opskurna kompanija postaje predmet interesa medije i berze, a Lajza od sirotinje koja živi u motelu bogatašica s ekskluzivnim stanom s pogledom na zaliv. I sve je divno i krasno dok se za celu situaciju ne zainteresuju policija, tužilaštvo i sudovi, te dok gazda u trci za profitom ne donese odluku da se lek nudi svima i svakome za baš svašta...
Problem s dramama o ličnim usponima i padovima, bilo da su po istinitim događajima, ili da to samo fingiraju, je taj da ih ima dosta, a one bolje se trude da uvedu nekakve novine u žanr i time odskoče od konkurencije. U Tauerovom debitantskom scenariju i Jejtsovoj ne baš veštoj rediteljskoj izvedbi to, međutim, nije slučaj: svaki uticaj boljih primeraka žanra, od Erin Brokovič odakle se pozamljuju pseudo-dokumentarističke intervencije u vidu crno-belo snimljenih intervjua s akterima, preko I, Tonya i The Wolf of Wall Street, pa do The Big Short, ovde je belodano jasan i providan. Pritom, poznaju se i određene rupe u poznavanju filmske baštine, naročito one novije poput Molly‘s Game ili Blackberry, pa nam autorski dvojac nešto generično prodaje kao sasvim novo.
Glumačka postava je po imenima svakako iznad nivoa do kojeg Pain Hustlers dobacuje, ali samo Emili Blant ovde uspeva da ostvari relativno nadahnutu ulogu, dok je Kris Evans očito pogrešan izbor, a kod Endija Garsije se insistira na ekscentričnosti njegovog lika, što ne prosto ne funkcioniše u filmu koji zapravo nema neku izraženu komičnu notu. Problem za Emili Blant je i to što ona sama na može uzdignuti film na viši nivo od onog do kojeg on prirodno dobacuje (usput, ni njen lik nije naročito dobro napisan i zapravo je u velikoj meri prazna ljuštura s minimumom karakterizacije), pa sav njen trud biva potrošen uzalud. Na kraju, Pain Hustlers ostaje tek generička televizijska melodrama na Važnu Temu, ne čineći usluge ni temi ni filmu.