kritika objavljena na XXZ
2021.
Režija: S.K. Dale
Scenario: Jason Carvey
Uloge: Megan Fox, Eoin Macken, Callan Mulvey, Jack Roth, Aml Ameen
Šta se dogodilo sa Megan Fox? Počela je sa sapunicama i sitcomima, trenutak slave doživela sa prva dva Transformers filma, odigrala ulogu u inicijalno loše primljenom, a kasnije nešto cenjenijem teen-hororu Jennifer’s Body i utopila se u bezbrojnim epizodnim ulogama i B produkciji. Nakratko je „vaskrskla“ kao April O’Neil u dva Ninja Turtles filma i ponovo iščezla. Po spisku uloga, neko bi rekao da ona nikad i nije bila neka glumica, te da je bila tražena koliko je tražen i taj specifičan tip lepote koju ona poseduje. Sa Till Death ima priliku da to demantuje i tu priliku delimično koristi.
Relativno anonimni scenarista Jason Carvey i reditelj kratkih filmova S.K. Dale kojem je ovo prvenac iskovali su jednu budžetski jeftinu, a relativno efektnu kros-žanrovsku varijantu i u njen centar postavili baš Megan Fox, pritom se dotičući pitanja braka, vernosti i zloupotrebe u takvom društvenom okviru. Film je uglavnom snimljen u Bugarskoj za relativno sitne novce i zapravo je čudo da ga uopšte imamo priliku pogledati u bioskopima jer se VOD tržište čini kao prirodnija platforma za njega.
Film počinje prisnim razgovorom dvoje ljudi koji nekako sluti na prekid veze. Emma (Fox) i Tom (Ameen) se rastaju jer prosto tako mora biti. Ubrzo otkrivamo da je ona „trofejna žena“ newyorškog advokata Marka (Macken) koji uglavnom ima kriminalce za klijentelu, a da je Tom njegov zaposlenik u firmi, a raskid se dešava baš na Emminu i Markovu godišnjicu braka. Mark je tip čoveka čija je pasivna agresija zapravo vrlo preteća, i tip koji nekako uvek istera svoje u maniru elementarno uglađenijeg patrijarhalnog despota. Emmin brak s njim zapravo je nešto luksuzniji kavez u kojem on bira šta će ona obući, šta će se naručiti u restoranu i kako će njih dvoje provoditi vreme.
Isprva se možda čini da on ne zna nužno za njenu prevaru, ali to ne znači da je njoj išta prijatnije u njegovom društvu i da je ne drma paranoja, naročito kada je zavezanih očiju muž odvede na tajnu lokaciju, zapravo njegovu izolovanu vikendicu na zaleđenom jezeru, gde je sačeka suviše elaborirano pripremljeno veče romantike. Sutradan se Emma budi vezana lisicama za Marka koji njoj pred očima izvršava samoubistvo, optužujući je za nezahvalnost. Da stvar bude gora, on je osigurao da ona ostane vezana za njega i zarobljena u kući tako što joj je uništio mobilni telefon, ispraznio rezervoar u autu i sklonio svako upotrebljivo oruđe osim praznog pištolja.
Na licu mesta se pojavljuje i unezvereni Tom, ali dvojica navodno majstora i navodno provalnika, psihotični zlikovac Bobby (vrlo efikasan zlikovac i večiti epizodista Callan Mulvey) i njegov smotaniji brat Jimmy (Roth). Markovo samoubistvo i pojavljivanje dvojice kriminalaca na licu mesta ima veze i sa Markovim poslom, ali i sa okolnostima njegovog upoznavanja sa Emmom jedanaest godina ranije dok je još radio kao tužilac. U svakom slučaju, njoj predstoji dovijanje i borba kako bi se oslobodila i preživela.
Glavni štos na koji se u svom scenariju oslanja Jason Carvey jeste ekscentričan, ali ne i naročito originalan jer je na njemu izgrađen jedan od slabijih romana Stephena Kinga, Gerald’s Game čiju filmsku adaptaciju iz 2016. godine potpisuje Mike Flanagan. Ovde se, doduše, metafora braka bez ljubavi kao lešine za koju je osoba zavezana cilja direktnije i žanrovski preciznije, bez plitke psihologizacije. Druga polovina filma hoda po kanalima „home invasion“ trilera, što Dale režira precizno, izvlačeći maksimum iz vrlo ograničene lokacije sa vrhunskim smislom za lokalnu topografiju.
Glumci uposleni na filmu svakako dolaze iz nižih ešalona, ali Dale vrlo vešto izvlači maksimum od njih u zadatim okvirima. Macken je efikasan kao jezivi muž Mark, a Mulvey kao negativac poganjan pohlepom i osvetom. Junakinja ove priče je ipak Megan Fox koja ipak nije samo „telo“ i koja uz lepotu može nositi i dozu sete, ali i volje za preživljavanjem i oslobođenjem. Ne bi bilo neočekivano da joj baš Till Death prelomi karijeru i usmeri je prema kvalitetnijim projektima i karakternijim likovima.