kritika objavljena na XXZ
2021.
režija: Josh Ruben
scenario: Mishna Wolff
uloge: Sam Richardson, Milana Vayntrub, George Basil, Sarah Burns, Michael Chernus, Michaela Watkins, Harvey Guillén, Cheyenne Jackson, Catherine Curtin, Wayne Duvall, Rebecca Henderson, Glenn Fleshler
Kako je postalo suviše vruće suviše brzo, možda se hlađenje u klimatizovanoj sali multipleksa ne čini kao loša ideja. Zapravo, na ovoj vrućini, čak se ni snežna mećava ili makar zimska misterija kojoj je mećava pokretač zapleta, ne čine kao toliko loša ideja, ma koliko anti-intuitivna ona bila. Još kada u miks ubacimo i vukodlake koji su postali raritet na horor-repertoaru u poslednje vreme i sve začinimo sa malo komedije...
Werevolves Within je zapravo ekranizacija istoimene »multiplayer« video-igrice koja je, pak, nastala na temeljima misaone »sobne« društvene igre poznate kao Mafija ili Vukodlak. Koju god varijantu da uzmemo, princip je isti: manjina igrača su mafijaši ili vukodlaci, većina civili ili seljani, treba u »dnevnim« ili »noćnim« potezima otkriti ko je ko, manjina ima za cilj da prevlada nad većinom, bilo konverzijom, bilo eliminacijom protivnika, a većina da eliminiše opasnog neprijatelja. Transfer društvenih ili video-igara na film može biti prilično nezahvalan posao, ali snaga Werevolves Within je svakako to što je u rediteljskoj fotelji Josh Ruben čiji je prošlogodišnji prvenac Scare Me bio zapravo impresivan i inteligentan niskobudžetni nezavisni meta-horor.
Nakon što je nešto zeznuo na prethodnom poslu i popio »korpu« od svoje devojke, a da toga još nije ni svestan, novi rendžer Finn Wheeler (Richardson) dolazi u gradić, zapravo planinsko selo Beaverfield negde u Vermontu baš u trenutku kad se očekuje mećava. Smešta se u pansionu koji vodi starija, duhom odsutna gospođa koja želi da ugodi, Jeanine (Curtin). Po gradu se muva i tip iz naftne kompanije Sam Parker (Duvall) koji bi tu gradio gasovod, a koji je seme razdora među meštanima, a u krčmi odseda i naučnica Dr Ellis (Henderson) koja se protiv gasovoda aktivno bori. Na istom mestu, privremeno ili stalno, živi i poštarica Cecily (Vayntrub) prema kojoj Finn oseća privlačnost.
Ona ga vodi u šetnju po mestu, upoznaje sa malobrojnim lokalcima i otkriva im njihove tajne. Bogati gej par (Guillén, Jackson) su doseljenici iz Brooklyna koji žele da žive blizu prirode, pa se bore protiv gasovoda. Mehaničarka Gwen (Burns) i njen naduvani dečko Marcus (Basil) su zapravo »white trash« eksplozivni ludaci koji »gasiraju« jedno drugo, a od budućeg gasovoda očekuju da će im kapnuti neka kinta. Histerična konzervativka Trisha (Watkins) i njen muž, ljigavac i pipadžija Pete (Chernus), pak, podržavaju gasovod jer će onda ona moći da otvori svoju radnju s rukotvorinama od novca koji dobiju. Na kraju, izvan sela duboko u šumi živi do zuba naoružani survivalista Emerson Flint (Fleshler) koji se možda bavi krivolovom, a svakako ne priznaje ničiji autoritet.
Prvi koji strada je Trishin psić od kojeg jedne olujne noći ostane samo ogrlica. Nakon njega, svi generatori za struju. Otkriva se i da Jeaninin muž Dave nije pobegao iz sela, već da ga je napala i pojela neka zver koja je ostatke zakopala blizu pansiona. Počinje da se šuška da je selo na meti vukodlaka, odnosno da je jedan od meštana ili došljaka, od kojih svako krije svoju tajnu, zapravo vukodlak. Mada koliko su posvađani po linijama koje same po sebi raskrajaju američko društvo, čini se da im vukodlak čak i ne treba da bi se poklali međusobno...
Te svetonazorske razlike između zainteresovanih strana zapravo su najnaglašenije u cilju povezivanja s publikom, ali su zbog te prenaglašenosti zapravo i najslabija komponenta u inače zabavnom filmu koji se preko poznatih elemenata mehanike zapleta bavi i time šta zapravo znači biti dobar sused i dobar građanin. To prenaglašavanje svetonazorskih razlika, pak, otvara glumcima jednu novu i neočekivanu mogućnost da svoje likove igraju na rubu karikature, a da to nekako fukncioniše. Imajući u vidu da ovde pred kamerom nemamo »prave« filmske zvezde, već glumce koji dolaze s televizije, iz redova epizodista ili stand-up komičara, to je zapravo štos koji prolazi. Rendžer je tako karikatura dobričine, naftaš karikatura seljačine, poštarica progresivne »woke« ženske, a i ostali upadaju u stereotipe koje je lako prepoznati, a koji su sasvim funkcionalni za priču.
Mehanika zapleta, pak, kombinuje poznate elemente koje Ruben meša u pravilnim proporcijama. U osnovi svega je misterija na tragu romana Agathe Christie i društvene igre Cluedo koja je, pak, zgodnija za filmsku adaptaciju i od izvorne kompjuterske igre i od misione društvene igre na osnovu koje je ona nastala. Druga dva elementa su komedija (odnosno parodija) na temeljima stereotipnih karaktera i njihovih internih sukoba, kao i horor-avantura koja hvata na iznenađenje. Josh Ruben je dovoljno verziran da to spoji u jednu glatku celinu i da sve začini dozom blesavosti kroz kombinaciju muzike sačinjene od stereotipne horor-teme na gudačkim instrumentima sa povremenim skretanjem u ambijentalno puštene pop-hitove iz 90-ih. Werevolves Within tako postaje i ostaje pero-laka i krajnje ugodna bioskopska zabava, kako za zimu, tako i za vruće leto.