2014.
režija: Stephen Daldry
scenario: Richard Curtis, Felipe Braga (po romanu Andija Mulligana)
uloge: Rickson Tevez, Eduardo Luis, Gabriel Weinstein, Rooney Mara, Martin Sheen, Wagner Moura, Selton Mello
Iskreno, nikad nisam baš “kupovao” Stephena Daldrija. Za moj ukus, njegovi filmovi su kalkulantski, sentimentalni, manipulativni, rekao bih čak ljigavi. Takvi kakvi su, neretko su dobijali pažnju kritike, publike i naročito Akademije, pa se Daldry redovno nalazio među nominacijama za najboljeg reditelja. Njegova filmografija do Trasha broji sledeće naslove: Billy Elliot, The Hours, The Reader i Extremly Loud and Incredibly Close, a kao sledeći projekat je najavljen Wicked, odnosno The Wizard of Oz iz kontra-ugla, koji imam najbolju nameru da preskočim.
Zapravo, nemam ni najblažu predstavu kako sam i zašto Trash uvrstio na listu filmova za pogledati. Ozbiljni novinski napisi su, osim Daldrijevog angažmana, isticali kako je u pitanju ekranizacija young adult avanturističkog romana (prestar sam za te stvari) i kako dosta liči na Slumdog Millionaire, što nije neka naročita preporuka za mene. Nisam pao ni na poznata glumačka imena, Rooney Mara mi je “so-so” glumica, a Martina Sheena odavno više ne uzimam ozbiljno, naročito kad igra popove. Ko nije pogledao Gospu, neka pogleda čim bude u mogućnosti, neprocenjivo trash iskustvo. Ovde opet igra popa, ali u Brazilu. Biće da je razlog za moj entuzijazam u ovom slučaju bila ta latino-američka socijalna komponenta i prisustvo Wagnera Moure, poznatog iz oba Tropa de elite filma.
Jose Angelo (Moura) beži od policije koja ga juri i u ruci nosi novčanik koji je, verovatno, i predmet te jurnjave. Pre nego što ga uhvate, on uspeva taj novčanik hititi na kamion-đubretarac i isti završava na deponiji. Jose Angelo završava mrtav, ali budite bez brige, pojaviće se u ponekom flashbacku. Novčanik na deponiji nađu klinci iz favele Raphael (Tevez) i Gardo (Luis) kojima je kopanje po smeću glavni izvor prihoda. Međutim, policija, a posebno brutalni inspektor Frederico (Mello) im diše za vratom, pa im se cela situacija učini sumnjivom. Zato će u priču uključiti i trećeg mulca, Rata – Pacova (Weinstein) koji obitava u kanalizaciji. Priča ih, naravno, vodi tragom korupcije nezapamćenih razmera, a od pomoći će im biti i cinični sveštenik (Sheen) i njegova mlada pomoćnica (Mara) puna ideala.
Ono što sledi je serija avantura, sentimentalnih i naivnih, ali zapadnom posmatraču prihvatljivih. Znate već šablon, siromašni protiv bogatih, borba za goli život, scene složene tako da nam pobude emocije i empatiju, ali daleko od šokantnih za svakoga ko je u životu pogledao više od nekoliko takvih filmova. Klinci su u redu, iako dvojica od trojice deluju dosta mlađe od svojih navedenih godina u filmu, dok su stariji profesionalci rutinirano odradili svoje uloge. Odrednica Slumdog Millionaire je ovde dosta precizna, samo što Trash još više deluje kao reciklaža ne samo plastičnih boca, nego i ideja.
Zapravo, ne znam kojoj je publici ovo namenjeno. Film je uglavnom na portugalskom, Felipe Braga je potpisan kao scenarista, a zapravo je samo prevodio dijaloge, pa zato odbija anglofonu manje obrazovanu publiku, kao i onu mlađu. Starija i zahtevnija publika je već imala prilike da vidi dosta ozbiljnije brazilske filmove na sličnu temu, Cidade de deus i Tropa de elite su samo prvi i najzvučniji naslovi, ali daleko da se sa njima iscrpljuje “pool” filmova za pogledati. Sam Brazil nije sila sa kojom se preterano računa na globalnom distributerskom tržištu, pored toga što imaju i ozbiljnije filmove od ovoga.
To ne znači da je Trash loš film. Ne, sasvim je pristojan, ni manje ni više nego gledljiv, prvoloptaški i štancerski, nikom preterano provokativan, nikom uvredljiv, bez velikih otkrića, ali i bez kapitalnih zajeba. Da sam u osnovnoj školi, verovatno bi mi bio simpatičan. Ovako, to naprosto nije za mene. Zato bolje pogledajte paragvajski 7 Boxes koji sličan milje tretira energičnije i sa više inovacija, a manje oslanjanja na stare trikove.