Une nouvelle amie / The New Girlfriend

2014.
scenario i režija: François Ozon (prema romanu Ruth Rendell)
uloge: Romain Duris, Anaïs Demoustier, Raphaël Personnaz, Isild Le Besco

Treću godinu za redom François Ozon izbacuje po jedan film u terminu letnjih ili jesenjih festivala, i treću godinu za redom njegov film dobijamo na Festu. Pitanje koje se postavljalo nakon dva izuzetno dobra, promišljena, simpatična i pronicljiva filma bilo je hoće li Ozonov treći film zaredom biti na nivou prethodnika ili makar samo dobar. Odgovor je nedvosmisleno pozitivan iako sa Une nouvelle amie Ozon ne donosi ništa kapitalno novo.
U pitanju je adaptacija romana, čemu je Ozon sklon makar povremeno. Ovog puta na tapetu je misterija Ruth Rendell koju francuski reditelj izvrće i okreće kako bi napravio svoj tipičan zanimljiv film. Standardne su teme kojih se Ozon dotiče, buržoaski milje, studija karaktera njegovih protagonista, njihovog pre svega seksualnog ponašanja, ali i stavova. Standardan je i njegov način obrade, lagan kao perce i lagodan, zabavan i duhovit, u skladu sa izvornim materijalom i pravilima žanra.
Ruth Rendell je već bila predmet ekranizacija, nje su se, između ostalih, hvatali Chabrol (The Bridesmaid, La Ceremonie) i Almodovar (Live Flesh). Kao i prethodnici, Ozon sjajno shvata poentu žanra misterije, njegovu povezanost kako sa ljubavnom, tako i sa kriminalističkom tematikom. Ozon je majstor napetosti i to pokazuje, koristeći probrane trikove. Prepoznaćemo Hitchcocka, De Palmu i još neke uticaje, gledaćemo film sa interesovanjem iako znamo da nam i Ruth Rendell i François Ozon prodaju foru i to čine vraški dobro. Jedino što je relativna novina je hajmo reći centralno pitanje filma i osnova njegove škakljivosti i provokacije, a to je pitanje polnog identiteta.
Film počinje jednom od onih scena koju samo maestro može da istera bez ikakve frke. Vidimo ženu iz čudno posloženih kadrova iz blizine, rutinu šminkanja, oblačenja u venčanicu i ostalog uređivanja. Sve to prati muzika, Svadbeni marš. Negde primećujemo da ona ništa ne radi sama, shvatamo da leži, i to u kovčegu. Mlada žena, lepa, a mrtva. Sledi montažna sekvenca od nekoliko minuta u kojem nam naratorka, za Ozona atipično pouzdana, Claire (Demoustier), izlaže istorijat prijateljstva sa Laurom (Le Besco), pokojnicom iz prethodne scene. Dve cure su se zaklele krvlju da će biti tu jedna za drugu, do smrti i kasnije. Claire drži govor na Laurinoj sahrani i obavezuje se da će paziti na njenog muža Davida (Duris) i kćer Lucie.
I sama u depresiji, ona reši da ih poseti jednog dana. U Davidovoj kući prvo sa leđa ugleda nepoznatu ženu, ali na njeno iznenađenje, to nije žena, nego David obučen u žensku, k tome Laurinu odeću. Njegovo objašnjenje je jednostavno: mala je navikla na majku, njen izgled i miris, a on čini šta je u njegovoj moći. Maska je previše elaborirana za tako jednostavnu stvar, pa je i Claire i nama jasno da je David haj’mo reći nestandardan tip.
Claire se nalazi u nezgodnoj situaciji i ne zna kako bi postupila. Šta reći mužu, površnom radoholičaru Gillesu (Personnaz), šta Laurinim roditeljima i praktički Davidovim sponzorima, buržujima, konzervativcima i katolicima? Kako bi se ona sama postavila? Njih dvoje će ubrzo postati prijateljice, što zbog uspomene na Lauru, što zbog međusobne potrebe za (ženskim) prijateljstvom, a David neće samo u kući nositi odeću, već će Claire za njega izmisliti identitet Virginije. To će voditi od jedne do druge čudne, neobične, ponekad i opasne situacije, jer njihove maske kad-tad moraju pasti. A David će otkriti jedan sasvim novi svet kao Virginia i taj svet mu se sviđa, ali pitanje je može li ga, sam ili sa Claire isfurati do kraja.
Neki komentatori su najavili ovaj film kao dragocen za dalje proučavanje teorije identiteta i identitetskih pitanja, i to stoji. Međutim, ovo je pre svega Ozonov film, a on ne filozofira i ne tupi, pa situaciju koristi kako bi se iz blizine bavio pričom i zabavom. Daleko od toga da ovo nije film sa kontekstom i pod-tekstom. I naravno, opet je u centru relativno dokona buržoazija čija zabava može biti itekako rizična i perverzna. U Dans la maison smo imali voajerizam i fantazije, u Jeune et jolie prostituciju iz čiste zabave i sticanja iskustva, a ovde je to transvestitizam, transrodnost i homoseksualnost. Zanimljivo, David nema nikakve pretenzije prema muškarcima, već isključivo prema ženama. Sve to podseća na stand-up rutinu Eddieja Izzarda Dressed To Kill, i njegove teorije o muškim lezbejkama. Zvuči blesavo i blentavo, Ozon to i ne krije, zabavljajući se i zabavljajući nas, ali zašto takva vratolomna kombinacija ne bi bila moguća kad neke druge već jesu.

Ono na šta Ozon obraća pažnju su tempo, napet od trenutka otkrića nadalje, vizuali i muzika. Kadrovi su tako precizno složeni, gotovo voajerski i sjajno nam oslikavaju svet u kojima se naši junaci kreću. Raskošna orkestracija stalno dodaje na napetosti, pojavljuje se na pravim mestima i vrlo je direktna. Njegova režija je savršeno precizna i zaista izvlači sve što se može izvući iz izvornog materijala i pride učitava još par stvari.
Glumci su takođe izvrsni. Anaïs Demoustier (Bird People) je perfektna u ulozi Claire koja je stalno u nebranom grožđu i kojoj su potrebni prvo Laurini, pa onda Davidovi / Virginijini problemi kako se ne bi bavila svojima, bilo da je to površan odnos sa mužem ili besmisao buržoaskog života. Romain Duris je apsolutno briljantan u dvostrukoj, čak višestrukoj ulozi čoveka / žene u identitetskom problemu. Teško je pogoditi prave proporcije normalnosti i čudaštva, a Duris to svakako uspeva.
Une nouvelle amie je jedan inteligentno koncipiran i urađen film, ali je u suštini blesav i čisto zabavan. Nema tu popovanja, nema čak ni nekih mračnih dubina ljudske psihe. Neki drugi autor bi od ovog materijala napravio ili neku tešku i polu-razumljivu studiju, ili bi koristio minutažu da popuje ili da šokira široku publiku. Ozon je, nasuprot tome, veoma uglađen i raspoložen za elaboriranu šalu u kojoj odapinje strelice podsmeha i pogađa prave mete. Mozgolomke u filmu jesu uvrnute i verovatno moguće samo za uzak sloj ljudi, ali svejedno retko zabavne. Une nouvelle amie je film za svaku preporuku.