Loin des hommes / Far from Men

2014.
scenario i režija: David Oelhoffen (prema kratkoj priči Gost Alberta Camusa)
uloge: Viggo Mortensen, Reda Kateb

“Ovo nije western, ovo je njegov rođak”, reče autor David Oelhoffen pred projekciju svog novog filma, svojevrsnog festivalskog hita Far from Men. Usput je dodao da je u pitanju film o bratstvu, ali ne onakvom kakvo viđamo po filmovima, nego o jednom veoma specifičnom bratstvu. Sa drugom tvrdnjom bih se složio u većoj meri, bratstvo i zajedništvo ljudi bez izrazitih pripadnosti, svojevrsnih otpadnika (ne svojim zaslugama) svakako je centralna tema filma, kao i izvorne Camusove kratke priče. Sa tvrdnjom o westernu se ne bih složio, ovo je zaista western malo drugačijeg, usporenijeg ritma prilagođen drugačijoj kulturi. Ne samo da koristi žanrovske matrice u gotovo svim detaljima, od “settinga” pustinje i planina do vrlo jasnih posveta klasicima žanra, nego mu je takva i mehanika, čak i tipologija likova.
Glavni adut filma na festivalskom ciklusu i u mogućoj (pre svega) arthouse distribuciji je njegov glavni glumac, fenomenalni Viggo Mortensen. Ovde je njegova “screen” persona i reputacija iskorištena do maksimuma. Njegov lik je učitelj, pacifista, veruje u važnost znanja i pismenosti, ali mu se na licu vidi da je prošao svašta i da je sposoban da se pobrine za sebe i za druge. Mortensen, nekada hollywoodski “headliner” je nakon svog najvećeg komercijalnog uspeha rešio da gradi karijeru u drugom pravcu, pa uglavnom bira art filmove, snima u Evropi i Latinskoj Americi na najrazličitijim jezicima. Nakon danskog, engleskog i španskog, sada je ubeležio i francuski i arapski.
Njegov učitelj Daru živi svoj život u usamljenoj školi stisnutoj među brdima, gde lokalnu arapsku pastirsku decu uči pismenosti na francuskom jeziku, istoriji i geografiji. Na njegov mentalni sklop ne utiče previše ni to što je upravo izbila pobuna Alžirskog Nacionalnog Fronta i što se sprema iscrpljujuća i očajnička borba između francuske vojske i kolonista sa jedne strane i lokalnog arapskog stanovništva sa druge. Njegov jednostavni život će postati složeniji kada mu patrolirajući žandarm poveri zadatak da zatvorenika dopremi do najbližeg grada, gde će ovaj imati suđenje za ubistvo rođaka.
Učitelj će to, naravno, odbiti iz uverenja: nije njegovo da čoveka odvede u smrt. Ali kada zatvorenik po imenu Mohamed (Kateb) ne pokaže želju za bežanjem iako je potpuno slobodan da to učini, i kad Daru shvati da nesrećnog čoveka možda čeka i gora sudbina od ruke njegovog plemena, nekako će se prihvatiti zadatka. Mohamedova priča je izuzetno kompleksna, u moralnoj dilemi da li da nastavi obavezu krvne osvete i svojoj mlađoj braći natovari bedu na vrat, on se odlučuje da sam okonča svoje i tuđe patnje tako što će poginuti od ruke stranaca. Učitelju koji veruje u svetost ljudskog života ta odluka nije baš prihvatljiva, ali odlazak na put će svakako biti bolja opcija nego čekanje smrti, bilo od ruku osvetoljubivih pripadnika plemena, bilo od francuskih kolonista kojima je uvek potrebno žrtveno jagnje.
Kontekst ratnih sukoba se nikako ne može zanemariti, i dvojica putnika-namernika će to itekako osetiti na svojoj koži, nalećući što na arapske teroriste ili borce za slobodu (stvar perspektive), što na nimalo strpljivu francusku vojsku. Obojici je to ultimativno iskušenje: Mohameda proganjaju u jedni i drugi, svako iz svojih razloga, a Daru u sukobu nije baš opredeljen. Delom je razlog za to njegova nacionalna i klasna nepripadnost nijednoj od zaraćenih strana. Iako je, uslovno rečeno, francuske kulture i lojalan građanin, on je ipak stranac, potomak siromašnih španskih imigranata. To, međutim, ne znači da ga Arapi neće percipirati kao Francuza, kolonistu i neprijatelja.
Normalno je da će se dvojica ljudi, u principu samih na ovom svetu, zbližiti. I to se dešava na putovanju, u dosta sporom tempu, ali to ne znači da je film ijednog trenutka dosadan. Umesto nizanja događaja i obrata, imamo duo-dramu koja se dešava u nesvakidašnjem pejzažu planinskog masiva Atlas i njegovog pustinjskog podnožja koji je fantastično uhvaćen kamerom Guillauma Deffontainesa. To ne znači da nema izliva akcije i pre svega napetosti, posebno u susretu sa naoružanim grupama. Naprosto, film nas drži čvrsto i ne pušta iz zagrljaja atmosfere urgentnosti.
Da je Mortensen sjajan i studiozan glumac, to znamo i imamo prilike da se uverimo iz filma u film. Njegovi likovi zrače integritetom. David Oelhoffen ga ovde sjajno koristi. U odličnom izdanju je i Reda Kateb (Zero Dark Thirty, Un Prophete) kao Mohamed, na nekako svedeniji i više “low key” način, što se zapravo i traži od njegovog lika, priprostog čobanina. Sjajno su uverljivi i brojni epizodisti, počevši sa Nicolasom Giraudom, protagonistom u Oelhoffenovom prethodnom filmu Nos retrouvailles / In Your Wake, pa do brojnih manje poznatih francuskih i alžirskih glumaca.
Osim glavnog glumca, veliki marketinški plus su i Nick Cave i Warren Ellis koji potpisuju filmsku muziku. Ona je zanimljiva, pre svega zanimljivo snimljena i potpuno u skladu sa ritmom i atmosferom filma. Međutim, u svoj svojoj ambientalnosti, teško je tu prepoznati potpis dvojice poznatih autora.
Loin des hommes je veoma dobar film, pametno zamišljen, pametno posložen i usmeren na to da provocira razmišljanje. Izvorni materijal se prepoznaje u autorskom stavu, osim možda na kraju koji odstupa od Camusovog pesimizma i apsurdizma. Film vrlo pametno koristi geografiju i žanrovske odrednice, ne klizi u eksploataciju i reciklažu, a rasprava na temu western ili ne će još neko vreme biti aktuelna. U svakom slučaju, ovaj retko kompletan i zaokružen film je svakako vredan vaše pažnje.