scenario: Fabrice Du Welz, Fathi Beddiar
uloge: Ymanol Perset, Joey Star, Gerard Lanvin, Simon Abkarian, Alice Taglioni
Fabrice Du Welz ni u kom slučaju nije nepoznato ime u svetu filma, pogotovo onog žanrovskog. Sa svojim drugim filmom, hororom Calvaire (2004) koji na inovativan način varira standarde ruralnog horora gde se nesrećni putnik-namernik zaglavi sa poludivljim meštanima, privukao je pažnju svetske publike i kritike. Usledio je Vinyan (2008), film snimljen na Tajlandu sa nešto poznatijim glumcima gde su vešto prožeti elementi horora, trilera i porodične drame u okruženju tsunamija. Prošla godina je bila izuzetno plodna za belgijskog filmaša, triler-drama Alleluia je startala poduži festivalski ciklus (koji još uvek traje) na danima filmske režije u Cannesu, a akcioni Colt 45, smešten i snimljen u Francuskoj, je zamišljen pre svega kao pulp film koji je imao bioskopsku distribuciju samo u Francuskoj, ponegde je izašao direktno na video-formatima, a usput gostuje na žanrovskim festivalima. Na Festu je prikazan u konkurenciji Thrills and Kills. Belgijski filmaš očekuje proboj na američko tržište sledeće godine sa filmom Message from the King, takođe trilerom, za koji je okupio ekipu prilično zvučnih imena za jednog stranca bez velike studijske podrške.
Nego, da se vratimo Coltu 45. U pitanju je akcioni triler, u maniru starih, dobrih francuskih krimića (Melville mi pada na pamet), jedan od onih “meat and potatoes” filmova koji će svima biti gledljivi, čak i simpatični, ali u velikoj meri nepamtljivi. Sve je tu na mestu, ritam je jak, glumci uverljivi, zaplet dovoljno intrigantan (sukob među raznim policijskim frakcijama u čijem se centru nalazi mladi naivac), a opet dovoljno jednostavan, čak linearan, da bude pratljiv. Čak su i obrati predvidljivi sa distance, varijacije na standardnu temu krimića su minimalne, ali ni to ne smeta jer od ovakvih filmova očekujemo čistu zabavu i to ćemo i dobiti.
Naš naivac u centru priče je Vincent Miles (Perset), pripadnik francuske policije, oružar i instruktor u streljani. Njegovi hobiji uključuju takmičenje iz taktičkog gađanja (zamislite biatlon bez skija u kojem mete nisu statične nego iskaču) i dizajniranje specijalno eksplozivnih metaka, što je savršeno legitimno dok se takva municija ne nađe u opticaju. Vincent ima policijsko poreklo (pokojni otac, naravno), donekle kapira sukobe među različitim policijskim odeljenjima i sujetama svoje dvojice mentora (Lanvin, Abkarian), pa se uglavnom drži sa strane kako bi ostao dobar sa svima.
Njegovi problemi počinju kad pobedi na takmičenju iz gađanja i pritom obori rekord, što privlači pažnju američke, možda čak i globalne “black-ops” organizacije koja obavlja tajne poslove za države širom sveta. Vincent je tip čoveka kojeg takav sirenski zov ne privlači jer je lik koji voli dobru pucačinu, ali u streljani i na poligonu i nikako ga ne zanima ubijanje ljudi. Njegov život će postati jako komplikovan kada u njega uđe Milo (Starr), navodno policajac iz odeljenja za narkotike čija je taktička sprema mnogo veća nego kod običnog pandura. Njihovo prijateljsko nadgornjavanje uskoro postaje veoma rizično kad Milo baci oko na municiju koju je Vincent dizajnirao. Još kad se počnu dešavati pljačke banaka čiji počinioci koriste specijalnu municiju i pokazuju policijske i vojničke taktičke veštine, jasno nam je da Vincent neće tek tako moći da nastavi sa mirnim i povučenim životom.
Ono što sledi je pomenuta akcija visokog intenziteta i napona i veoma stabilna krimi-priča. Du Welzu se mora odati priznanje za odlično doziranje ritma, tempa i klišea kroz koje film prolazi. Imamo i jedno obavezno-neobavezno spetljavanje, makar sa koleginicom (Taglioni), i makar ona služila samo da pogine. Colt 45 ne pokazuje nikakvu sentimentalnost, brutalan je i krvav, ali ne toliko groteskno, pre u smislu da potencira “dark & gritty” atmosferu dodatno pojačanu kišurinom i neuglednim pariskim predgrađima. Glede ritma, Du Welz se pokazuje u majstorskom svetlu, tačno znajući kada da pojača, a kada da uspori i predahne, tako da Colt 45 predstavlja 85 minuta prave zabave.
Ako ne želite žanrovsku formulu i očekujete nešto novo što pomera granice trilera, slobodno zaobiđite Colt 45. Ovo je film napravljen za zabavu koji prosto pleni svojom jednostavnošću, nepretencioznošću, autorskom i glumačkom veštinom. A ni soundtrack koji pumpa napetost nije za bacanje. Apsolutna preporuka za večernju relaksaciju, bilo u mraku kino-dvorane, bilo uz poneko pivce pored televizora.