scenario i režija: Sara Colangelo
uloge: Jacob Lofland, Boyd Holbrook, Elizabeth Banks, Josh Lucas, Chloe Sevigny
Rudari su heroji industrijskog društva i o tome nema rasprave. Oni obavljaju težak i rizičan posao i početak su u lancu proizvodnje. Kada se desi rudarska nesreća, cela šira zajednica je pogođena time. Ko krade od rudara i ko pokušava da sreže svoje troškove tako što će njih izložiti još većem riziku, nečovek je. Ali, kako stvari stoje u post-industrijskom kapitalizmu i u balkanskom pretkapitalističkom burazerizmu, malo ko mari za to, diktat profita i diktat rođačkih, kriminalnih i političkih veza malo mari za ljudskost i dovodi do diktata borbe za goli život.
Little Accidents, vizuelno upečatljiv film snimljen na lokacijama pravog rudarskog gradića u američkoj nedođiji i film sa impozantnim “settingom” i plemenitom idejom, prati lančanu reakciju malih nesreća koje su posledica jedne relativno velike u kojoj je poginulo 10 rudara verovatno zbog menadžerskog nemara. U kolo tih posledica uhvaćene su najdirektnije tri familije sa različitih početnih pozicija.
Amos (Holbrook) je jedini preživeli u toj nesreći i zbog nje je ostao invalid nesposoban za rad i u fizičkom smislu i u smislu psihičke traume koju je preživeo. Na njega se vrši dvostruki pritisak. Familije poginulih rudara ga pritiskaju da otkrijeumešanost uprave rudnika u nesreću, što bi njima omogućilo pozamašnu novčanu odštetu. Sa druge strane, pritiska ga i uprava, ali i sami rudari koji nisu bili uključeni u tu nesreću da to ne čini, jer će to finansijski iscrpeti rudnik, jedino industrijsko postrojenje oko grada, koji će se zatvoriti, pa će svi završiti na ulici.
Sa druge strane je Owen (Lofland), čiji je otac poginuo u toj istoj nesreći. Njegova majka (Sevigny) ga zasipa skupim igračkama od novca od odštete ili osiguranja, ali čini se da mu ne posvećuje stvarnu pažnju nego brine neke svoje brige. Owen zbog toga oseća želju da pripada negde, pa pokušava da se ubaci u društvo obesnih lokalnih momaka. Kada sukob sa jednim od njih, sinom lokalnog menadžera, T.J.-em završi loše po potonjeg, Owen sakriva telo i preuzima breme krivice i tišine na sebe, ali i na svog slaboumnog mlađeg brata koji je svedočio incidentu.
T.J. ima uticajnog oca (Lucas), menadžera čija je prevashodna krivica za nesreću u rudniku, kao i majku Diane (Banks) u kojoj nestanak sina budi cikluse depresije. Ni situacija sa mužem pod suspenzijom (dok se situacija ne ispita) nije idealna, pa tako Diane skreće u nekoliko neprimerenih shema. Prvo, ubica njenog sina (to znamo mi, ali ne ona) pokušava da opere svoju savest pomažući njoj, a onda ona uspostavi vezu, kasnije i aferu, sa Amosom koja započinje na grupnom iščitavanju Biblije kao nekakvoj terapiji. Da li ona čini to iz romantičnih razloga, iz slabosti i potrebe za utehom, ili je njeno zavođenje proračunato, ostaje nam da se pitamo.
Rekoh već, film je tehnički maestralan, koliko jedan mali indie, prvenac autorice nagrađivanih kratkih filmova, može da bude. Analogna fotografija Rachel Morrison (Fruitvale Station) na 35mm traci je impresivna, a izbor lokacija za svaku pohvalu. Odlična je i gluma, kao i izbor glumaca. Boyd Holbrook ima veoma izraženo prisustvo na ekranu i sposobnost da nas veže za sebe. Amosa igra sa puno takta i ne klizi u patetiku. Elizabeth Banks je potpuno van manira svojih tipičnih romantičnih komedija i pokazuje spremnost da raste kao dramska glumica. Mladi Jacob Lofland (Mud) pokazuje da će izrasti u sjajnog glumca, sposoban je da izazove empatiju, nema potrebe za šmiranjem, foliranjem i lakim poenima. Čak se i motivi autorice čine plemenitim i pristup iskrenim, u teoriji na tragu The Sweet Hereafter Atoma Egoyana.
Problemi nastaju kada se teorija pretoči u praksu. Umesto iskrene emocije, ovde uglavnom imamo dosadnjikavu melodramu sa likovima koji imaju potencijala, ali im fali razrade, pre svega u pisanju. U teoriji, ovo bi morao biti film koji nas pogađa duboko, ali nam je u praksi relativno malo stalo za sve njih. Tako da umesto Egoyana i njegovog štiha, ovde imamo štih dramuljina sa Hallmark kanala, gde se socijalnom pričom pokušava dati legitimitet ljigavštini. I to je nedopustivo sa iskustvom gledanja Winter's Bone i sličnih, socijalno potentnih filmova. Možda je problem u pokušaju “hyperlinka” koji je Sara Colangelo nekako zaplela, ali nije uspela ni da ga održi ni da ga rasplete, pa LittleAccidents ostaje film sa puno potencijala koji ne ispunjava očekivanja, što je šteta.