scenario i režija: Jake Paltrow
uloge: Michael Shannon, Nicholas Hoult, Kodi Smit-McPhee, Elle Fanning, Aimee Mullins, Robert Hobbs, David Butler, Liah O'Prey
Postapokaliptični, pustinjski krajolik. Nekadašnjih zelenih livada sećaju se samo stariji. Dvojica lutalica nalete na nešto što je nekad možda bilo javni WC, ili nekakav bunar. Frajer ih satre sa puškom iz daljine. Svet je surov, a sve se vrti oko vode u filmu skrivenom iza generičkog, nazovi-cool naslovaYoung Ones koji u ovom filmu ne znači ništa posebno. Dakle, ono što je nafta danas (makar u uskim umovima eko-fanatika), to će biti voda nekad u budućnosti.
Jake Paltrow, neostvareni autor poznatog prezimena i “plemenitog” hollywoodskog porekla (otac Bruce je televizijski scenarista i producet, sestra Gwyneth je glumica, kao i majka Blythe Danner), očito nikad nije preterano razmišljao o apokalipsi i siromaštvu. To se vidi po veoma originalnom, ali potpuno nelogičnom uređenju njegovog postapokaliptičnog sveta. Nažalost, to shizofreno i amaterski, a potaknuto ambicijom da film bude veći od života (citira se There Will Be Blood obilato, spajaju se žanrovi westerna i postapokaliptičnog SF-a sa motivima grčke tragedije), ostaje samo jedno pitanje: koliko će to loše ispasti na kraju? Moglo je i gore...
Reč-dve o “settingu”. Bila nekad Amerika, sada je to podeljeno na relativnu civilizaciju i nešto što liči na Divlji Zapad. Vodovodske kompanije su onaj bau-bau koje su u revizionističkim westernima bile železničke, a u There Will Be Blood naftne kompanije. Voda je teško dostupna i za piće, a kamo li za luksuz poput higijene, pojenja životinja (koje, primetićemo, nisu izumrle) ili navodnjavanja farmi. Oko nje se stvaraju špekulacije, za nju se ubija. Pa ipak, niko ne deluje prljavo i pored nekoliko detalja koji bi nam ukazali na teške uslove života, poput “peskiranja” posuđa i jedne neugodne, vulgarne šale na račun lične higijene. Da stvar bude blesavija, nije došlo do sloma tehnologije, ona je čak uznapredovala. Kvadriplegičarka ima SF proteze, žive životinje dosta često menjaju robotizovane varijante (četiri “noge”, kamera, displej i tovarni sanduk – eto vam robo-mazge). Postoji i neka vrsta centralne vlasti, samo nije mnogo prisutna u divljini, dok u gradovima sve izgleda sjajno. Ne treba preterano objašnjavati zašto je sve to apsurdno: ako bi se neko bavio naukom i tehnikom da pravi robo-mazge i high tech proteze, zašto nije rešena opskrba s vodom, recimo filtracijom slane, morske vode ili reciklažom telesnih fluida.
U toj i takvoj situaciji kroz tri poglavlja pratimo život jedne familije. Prvo poglavlje je posvećeno ocu Ernestu Holmu (Shannon). On je tipičan western junak, ćutljiv, povučen i gleda svoja posla, ali može biti jako opasan. On snabdeva radnike vodovoda sa potrepštinama i nada se da će ih potkupiti da okrenu cevi ka njegovoj farmi koja je pod hipotekom. Dok ga sin Jerome (Smit-McPhee) prati u stopu, kćerka (Fanning) mu se otvoreno suprotstavlja i želi da se po svaku cenu uda za sumnjivog, mada ambicioznog Flema (Hoult). Drugo poglavlje prati zeta Flema i njegovo bogaćenje preko manipulacije, ubistava, laži i prevara. Poslednje prati sina na putu spoznaje istine, osvete i stasavanja iz dečaka u muškarca.
I pored neuverljivog settinga, priča je zanimljiva dovoljno da bi se pratila. Već u prvom poglavlju se nekako vezujemo za likove u toj jednoj porodičnoj tragediji koju nam i muzika (gudači + klavir) najavljuje. Vidimo brižljivo izgrađen socijalni pejzaž i potencijalno zanimljiv razvoj događaja, pa makar na logički klimavoj konstrukciji. Drugi deo je veoma površan citat superiornijeg filma, pa onda finale deluje kao jeftina moralizacija i nastupa neizbežno razočaranje.
Srećom, sve to solidno izgleda što se tiče fotografije i montaže. Sa druge strane, gluma je sve samo ne briljantna, a tipski napisani likovi nimalo ne olakšavaju. Michael Shannon je više nego solidan kao čovek pod stalnim pritiskom preživljavanja. Kodi Smit-McPhee isto tako kao sin koji ga gleda kao idola. Problemi nastaju kod Nicholasa Houlta koji je neuverljiv kao beskrupulozni manipulator, a posebno kod Elle Fanning. Za Maleficent je praktično samo statirala, a ovde odlazi u drugu krajnost zvanu histerično preglumljivanje, što je još užasnije.
Young Ones je zanimljiv kao komad trivije, preporučljiv entuzijastima za žanrove i robo-mazge (koje su simpatične), ali jednostavno nije dobar film i može se slobodno preskočiti.