2016.
režija: Thea Sharrock
scenario: Jojo Moyes (prema svom romanu)
uloge: Emilia Clarke, Sam Claflin, Samantha Spiro, Brendan Coyle, Jenna Coleman, Janet McTeer, Charles Dance, Stephen Peacocke, Matthew Lewis, Joanna Lumley
Veliki studiji su provalili štos: usred leta kada dominiraju akciono-stripovski spektakli, franšizni nastavci i ostala nezahtevna zabava treba razbiti monotoniju i ubaciti nešto potpuno suprotno. Što će reći, nešto gde se ljubav i smrt ukrštaju, a smrt pobeđuje iako navijamo za suprotan ishod. Dakle, “tear jerker” za sve romantične dušice koje plaču na letnjoj kiši, pa radilo se to o umirućim tinejdžerima (The Fault in Our Stars) ili odraslim osobama. Ovogodišnji “neočekivani” kino-hit nam dolazi iz Velike Britanije, zove se Me Before You i ekranizacija je romana bestsellera koji je izmamio tisuće suza na oči svojih čitalaca od kojih ja nisam nijedan. (Kretenske li konstrukcije, ali moram se igrati duhovitosti na nevesele teme kao što je gledanje ovog filma posle podužeg i opravdanog odlaganja i pisanje kritike za isti.)
Pa ko se tu voli, a ko umire. “Umire” je malo prejaka reč (neki su umrli i od toga), tip naprosto želi da se ubije. On je Will (Claflin), iz bogataške kuće, ciničan i nepokretan usled saobraćajne nesreće. Ona je Lou (Clarke), njegova negovateljica za lakše poslove – jer teže obavlja medicinski tehničar (Peacocke) – i nakon tipičnog rom-com lošeg početka želi da mu bude prijateljica, a možda i više od toga. Njih dvoje su suprotnosti (a suprotnosti se privlače, kako to tvrde naivni), on bogat, ona ostala bez posla kad joj je radno mesto bankrotiralo, on sofisticiran, ona jednostavna, on zna da se obuče, ona kao da pelješi pokojnu babu za odeću, on tako otrovan, ona naivno iskrena, fina dok ne popizdi... I oni će se, naravno, zaljubiti jedno u drugo iako to nije nimalo u skladu sa poslovnom etikom, a ona pritom ima i dečka, sebičnog sportistu (Lewis), ali srce ne bira. Pitanje je, međutim, hoće li to biti dovoljno da nesrećnom Willu vrati životnu radost i odvrati ga od nauma.
Uh... Šta da vam kažem, ima tu svega i svačega, od romantične komedije do tragične romanse i nazad, nešto opuštenih humornih momenata, nešto usiljenih humornih momenata, nešto teško savladivog srceparajućeg dijaloga koji više liči na monolog, smeh, suze, treniranje pozitivnosti u teškim okolnostima, lični rast kroz prijateljevanje s drugim i sve u tom stilu. Gledljivo koliko i većina Notebookova i ostalih žalopojki, ako trzate na takve stvari. Ako ne trzate, onda molite boga da vaša bolja polovina ne nameri da gleda baš to i ništa drugo. Ako ipak do toga dođe, moj vam je savet da iskoristite naslov filma u svoju odbranu. Rizikujete da vas se gleda kao poslednje đubre, ali ako ste se namerili da se izvučete od festivala suza...
Zapravo, najbolji deo filma su glumci koji igraju protiv tipskih likova po kakvima ih prepoznajemo. Emilia Clarke (Game of Thrones) i Sam Claflin (The Hunger Games) kao nemoćni tragični ljubavnici. Pritom on prikovan za kolica, pa se elementarno brani crnim humorom, otkrićemo da na taj način sakriva bol (Ajde?!), a ona deglamurizirana do krajnjih granica, što možda shvata kao prečicu do ozbiljnijih uloga i nagrada (premda je premlada za tako nešto). Takođe, režija je solidna, film je vizuelno dopadljiv, adaptacija romana pretpostavljam adekvatna, (film ostaje na istom tragu), ali sve to je nekako već viđeno.
Kad smo kod viđenosti, što se mene tiče, Joanna Lumley je uvek rado viđena u ponekoj filmskoj epizodi, ako je moguće komičnoj. Njena pojava me je razbudila. Nisu ni ostali epizodisti (familije, prijatelji, njegovi, njeni) loši, ali niko od njih nije Joanna Lumley.