2014.
režija: Kim Seong Hoon
scenario: Kim Seong Hoon, Lee Hae Jun
uloge: Lee Seon Gyun, Cho Jin Woong, Jeong Man Shik, Sin Yeong Geun
Originalni, korejski naslov bi se preveo kao “Take It to The End”, što možda zvuči pomalo generički i ustaljeno, ali bolje opisuje smisao filma, ili barem njegov zadatak – da se napeti triler istera do kraja u furioznom tempu u kojem počinje. Engleski prevod A Hard Day zapravo nije 100% tačan, naime sigurno se ne radi o jednom danu i ostaje nepoznato koliko muke našeg junaka traju i pre nego što počne film.
On je detektiv Go (Lee) i u životu mu ne ide baš najbolje. Relativno sveže je razveden, zbuksan sa kćerkom u sestrinom stanu, majka mu je nedavno umrla i ima obavezu da je sahrani i ožali, a ni na poslu mu ne cvetaju ruže – njegovo odeljenje je pod opsežnom istragom unutrašnje kontrole zbog drpanja dokaznog novca i reketiranja malih biznisa. Umoran i pripit, na putu za kapelu gde stoji telo njegove majke, Go automobilom zgazi čoveka koji se niotkuda pojavio na cesti. Uspe da se pobrine za telo (neću otkrivati kako, urnebesno je) i da se izvuče iz kontrolnog punkta saobraćajne policije, ali njegove nevolje tu tek počinju.
Naime, odmah sledećeg dana njegovo odeljenje dobije zadatak da uhapsi tipa kojeg je Go zgazio, inače kriminalca sa podužim dosijeom. Pored toga što Go mora da razvlači potragu u smeru ćorsokaka, neko stalno dojavljuje inkriminirajuće indicije o kriminalčevom nestanku. Neko je pažljivo gledao celi Goov postupak oko zataškavanja nesreće i taj neko je očito vešt i spretan. Što i ne čudi jer je u pitanju jedan od alfa-mužjaka policije, detektiv Park (Cho). Igrarije između dva muškarca i dva policajca počinju...
Kod ovakvih napetih trilera cilj je održati atmsferu i tempo od početka do kraja. Kim Seong Hoon to uspeva veštom režijom i sjajnim osećajem za ritam. Imaćemo poneki predah, polako će se uvoditi u priču i drugi likovi i drugi aspekti, ali ćemo imati i napete jurnjave i krvave i inventivne tuče i nekoliko dosta neočekivanih obrata. Atmosfera će ostati mračna, gusta, paranoidna toliko da su povremeni skokovi u crni humor relaksirajući.
Još jedna stvar koju Kim Seong Hoon i njegov scenarista Lee Hae Jun rade kako treba je karakterizacija likova. A Hard Day zbog toga ima težinu, ali nijednog trenutka ne klizi u popovanje ili u neki navijački tretman sukoba dvojice policajaca. Ovo nije sukob dobrog i lošeg policajca, nego sukob lošeg i još goreg. Ispod toga se da nazreti kakvu reputaciju uživaju korejski policajci i to možda nije daleko od istine, a možda je samo dobar i dobro upotrebljen žanrovski standard. Nije nama toliko stalo da Go, kao manje zla varijanta, preživi koliko nas zanima da vidimo da li će preživeti. U tome se krije čar trilera A Hard Day.
Glumci su odabrani i vođeni kako treba. Lee Seon Gyun deluje dovoljno zajebano (iako se u početku čini da preglumljuje), ali je Cho Jin Woong apsolutno briljantan kao Park. Pomaže mu i to što je Park jedan od upečatljivijih i zajebanijih negativaca u poslednje vreme. Epizodisti su isto na visini zadatka, mada su njihovi likovi samo grube skice i stereotipi poput uplašene familije, zelenih ili previše iskusnih i ciničnih pandura i šefova u problemima sa upravom i birokratijom.
A Hard Day nastavlja tradiciju korejskog trilera, i iako ne donosi nikakve inovacije, dovoljno je gledljiv, zabavan i komunikativan film koji neće biti problematičan globalnoj publici. U matičnoj zemlji je pokupio nominacije za domaće filmske nagrade, po svetu je još uvek na festivalskoj turneji i odziv publike i kritike je dobar. Ovo je jedan simpatičan i zabavan film.