2014.
režija: William H. Macy
scenario: William H. Macy, Casey Twenter, Jeff Robinson
uloge: Billy Crudup, Anton Yelchin, Felicity Huffman, Laurence Fishburne, Selena Gomez, William H. Macy, Ben Kweller, Ryan Dean
To je izgleda kliše, da glumac za svoj prvi film koji režira izabere nešto sa muzikom (rock, naravno) i bendovima. Moguće da je to zbog toga što se glumci kada sednu u fotelju vide kao rockstars, odjednom kao da dobiju pravo na stav, ćudljivost i nadrkanost. Moguće da im je to prečica da uvere publiku i kritiku da vladaju sa poetičnošću, da nisu samo puki izvršioci zadataka. Tom Hanks je ranije pošao tim stopama, ali on se uvek činio kao čovek bez mnogo mašte, a sada se toj konvenciji priklonio i William H. Macy, naoko intrigantniji i versatilniji glumac.
On u Billiju Crudupu ima savršenog partnera za rokerski film, Crudup ima tu harizmu. Njegova najzvezdanija uloga bila je u filmu Almost Famous Camerona Crowea, a sada su mu godine (14 komada, nije malo) dodale i jednu određenu nijansu sete i posledično integritet. Zapravo je čudno da Crudup nije uradio ništa više od svoje karijere jer mu zvezdani potencijal nije manjkao. Ni ovako se ne može reći da stoji loše ili pada u zaborav, dobija uloge redovno i to u zanimljivim projektima, ali uvek ostaje ono “šta bi bilo kad bi bilo”. Reći ću samo da Crudup nije ništa manje sposoban od Brada Pitta ili Clooneya, ali naprosto nikada nije igrao u istoj ligi s njima.
Rudderlesspočinje sa Samom (Crudup), uspešnim razvedenim direktorom u sferi marketinga koji čeka svog sina Josha da dođe na ugovoreni ručak. Zove i zove, niko se ne javlja. Na televiziji saznaje da je na njegovom koledžu došlo do pucnjave, a mi saznajemo da je Josh nastradao. Sam se jedva nosi sa pritiskom novinara, naliva skupim alkoholom i na kraju gubi posao.
Dve godine kasnije, on živi na brodu na jezeru, radi kao moler i još uvek pije. Slobodno vreme posvećuje da nervira sve prisutne u marini svojim pišanjem u jezero. Stvari se menjaju kada mu bivša žena (Huffman), grozničava da nastavi sa svojim životom, pred brod istovari neke sinovljeve stvari, sveske, diskove, gitaru... Sam shvati da sina nije najbolje poznavao, pa uhvati da na gitari skida neke od njegovih pesama, što ga dovede do toga da jednu od njih izvede u lokalnom baru na večeri otvorenog mikrofona. Ne sluteći kako, dobio je prvog fana, Quentina (Yelchin), sramežljivog momka sa žicom za rock n' roll. Jedna stvar vodi do druge, njih dvojica počinju da sviraju međusobno i formiraju neku familijarnu vezu, pa se u priču uključuju još dvojica i njihovo svirkanje postaje bend sa tendencijom rasta. Prvo su to redovne svirke u istom lokalnom baru, ali čini se kao da uspeh vreba iza ugla...
Negde na dve trećine zaplet malo (malo previše) skreće i otkriva nam da Rudderless nije baš rock film sa inspirativnom pričom o uspehu ili makar nošenju sa opravdanim bolom. Otkrivaju se prave okolnosti Joshove pogibije, ton filma se menja za 180 stepeni i odlazi u vražju mater. Naravno, ovakav šok se logički uklapa sa nekim scenama u prvom delu i na osnovu njega bi se mogao napraviti jedan samostalan i hrabar film koji pomera neke granice, ali u kombinaciji sa prve dve trećine, naprosto uništava ceo doživljaj. Nije da se glumci ne trude dovoljno, oni čak i uspevaju da održe nivo glume, ali ovde imamo posla sa pravom pravcatom pukotinom koja se nikako ne može premostiti.
I to je šteta, jer je Rudderless do tada bio solidan, iako nimalo spektakularan film. Jedan od onih koje uhvatite na televiziji, odgledate do kraja i ne žalite zbog toga. Gluma je i bolja od toga, Crudup je sjajan u ulozi koja mu stoji kao salivena, Felicity Huffman ima nekoliko scena i sve su vrhunske, Yelchin pokazuje da mu leži muziciranje u bendu iako ponekad preteruje sa preglumljivanjem (kao što nakurčeni gitaristi preteruju sa solažama). Ostala dvojica u bendu su zapravo indie muzičari koji malo glume i nemaju preteške zadatke tog tipa. William H. Macy kao vlasnik lokala pokazuje šarm, ali i skromnost da izabere minijaturnu ulogu u sopstvenom projektu, a Laurence Fishburne je svakako dobrodošao kao vlasnik muzičke radnje. Selena Gomez jedina je ispod nivoa i jedina ne uspeva da ugrabi svoju šansu. Scenario kao takav je dovoljno zgodan (iako pomalo naivan) i čini se da je kao naručen za to da glumci dobiju šansu.
Muzika u filmu je pristojna, ni manje ni više. Pojavljuje se gde treba i “in character” (sa bine, diska, probe) i “out of character” (iz off-a) i generalno solidno zvuči. U pitanju je lagano njanjavi indie rock, sa primesama britpopa i garažnog zvuka, mešavina koja zvuči malo emo, malo hipsterski, svakako prihvatljivo za jedan ovakav film. Ostaje malo neobjašnjivo zašto bi se Sam prihvatio modernijeg izraza nego što bi to bilo optimalno za njegov lik, ali to je tek jedan od manjih motivacijskih “bugova” kojih ima dosta u filmu.
Rudderlessje primer filma koji strada zbog jedne jedine greške. To ne znači da je negledljiv ili da nema šta da ponudi, ali je frustrirajuće koliko toga više bi postigao da se Macy nije trudio da postigne nemoguće. Ako ništa drugo, Billy Crudup na brodu sa gitarom je prizor za postere. Rock n' roll u svom izvornom obliku.