2015.
režija: Kai Barry
scenario: Kai Barry, Iqbal Ahmed
uloge: James Floyd, Noemie Merlant, Anthony LaPaglia, Dragan Mićanović, Jefferson Hall, Vanja Ejdus, Ljubomir Bandović, Predrag Ejdus
Zašto uopšte gledati Newcomera? Za publiku u Srbiji razlog je čista radoznalost: još jedan film koji percipiramo kao strani snimljen je u koprodukciji sa Srbijom (na IMDB-u piše i sa Crnom Gorom) i na lokacijama u Beogradu i na Mokroj Gori. Istočna Evropa je sama po sebi sve više zanimljiva za razne međunarodne filmske produkcije, a i Beograd i Srbija se u taj trend uključuju i to je dobro za domaću filmsku industriju. Jednostavno, ima posla za lokalne filmske radnike, glumce i ekipu, a i dolazak nekih od stranih glumaca na snimanje u Srbiji je sam po sebi tema o kojoj se makar neko vreme govori.
Međutim, da se ne lažemo, većina tih stranih produkcija su iz B registra, a filmovi koji se snimaju u Srbiji su, u najmanju ruku, upitnog kvaliteta. To samo po sebi ne bi bila loša stvar kad bi stanje u srpskoj filmskoj industriji bilo malo više nalik na susednu Bugarsku koja nedostatak kvaliteta filmova nadoknađuje suvim kvantitetom i time razvija biznis kapacitete svoje filmske industrije. U Srbiji se, istina, zalomi i poneki ambiciozniji filmski projekat, poput Fiennesovog Coriolanusaili relativno “skupih” Europacorpovih izdanja, ali generalni utisak je da tu još uvek nema niti toliko impozantnih filmova, niti impozantnih brojki.
Newcomernije nikakav izuzetak. U pitanju je pošteni B film koji se ne pretvara da je nešto drugo i koji je u Srbiji snimljen sticajem okolnosti. Kišni Beograd iz sezone jesen-zima i Mokra Gora bez turističkog glamura su tek lokacije koje bi bilo moguće zameniti bilo kojim gradom, odnosno planinom, a da se to nimalo ne oseti u priči. Ovakvih trilera ima i redovno su na programu kablovskih televizija u noćnim satima.
Imamo, dakle, akcioni triler zasnovan na poznatoj premisis da je naslovni novajlija Alex (Floyd) jedini preživeli u stranoj zemlji posle tajne operacije koja je pošla po zlu i u kojoj su nastradale njegove kolege. Njemu su za petama i njegova služba i lokalna policija, a on mora da skapira šta se tačno dogodilo i da se izvuče. U tome će mu pomoći otac i kćerka, dobronamerni lokalci (Predrag Ejdus i francuskinja Noemie Merlant koja je ili savršeno naučila fonetski srpski ili je vrlo vešto “nahovana). A stvari, naravno, nisu onakve kakvima se čine.
Formula je jasna, a ni izvedba ne odudara od očekivanog. Jedna ključna scena se ponavlja nekoliko puta iz različitih uglova kako naš protagonista pokušava da rekonstruira sled pogubnih događaja na osnovu audio-snimka koji je ostao. Izbor glumaca je takođe očekivan: za tipskog protagonistu neko mlad i ne baš zvezdan, ovde čak pomalo bezlični James Floyd, za njegovu partnerku evropska glumica u laganom usponu, ali takođe bez zvezdanog statusa, ovde čisto ok Noemie Merlant, plus još jedna stara zvezda koja uglavnom živi od stare slave, to jest Anthony LaPaglia koji ovakve uloge može da odigra i u snu, te plejada lokalnih, odnosno srpskih glumaca - nimalo upečatljiva Vanja Ejdus, Ljubomir Bandović koji se “vozi” na lagano prostački šarm običnog čoveka i u takvim filmovima već standardni Dragan Mićanović koji je ranije snimao i u Velikoj Britaniji.
Reditelju Kaiu Barriju je ovo drugi film koji režira, nakon komedije Juko’s Time Machine (2011) koja takođe nije privukla neku značajniju pažnju publike i kritike. Barrijev značajniji “kredit” je scenario za horor film Splinter(2008) koji je svojevremeno pokupio solidne kritike u Americi. Ako je suditi po Newcomeru, Barry nikada neće biti impozantan reditelj, a i pitanje je koliko će Newcomer biti značajna stavka u portfoliju za srbijanski koprodukcioni potencijal. Nije to film sasvim nevredan gledanja, ali svakako nije ništa naročito. Pa vi vidite...