kritika originalno objavljena na: monitor.hr
2015.
režija: J.J. Abrams
scenario: Lawrence Kasdan, Michael Arndt, J.J. Abrams, George Lucas (likovi)
uloge: Daisy Ridley, John Boyega, Oscar Isaac, Adam Driver, Harrison Ford, Carrie Fisher, Mark Hamill, Lupita Nyong'o, Andy Serkis, Domhnall Gleeson, Max Von Sydow, Peter Mayhew, Gwendoline Christie, Simon Pegg, Anthony Daniels
Iskreno, ne volim da pišem o nastavcima i kompleksnim univerzumima tih fiktivnih svetova. Nije čak ni toliko problem kako izbeći spoiler-zamke, koliko činjenica da ne pišem o njima od početka, pa zapravo ne znam ni kako da počnem na način da bude podjednako zanimljivo i fanovima koji su u stanju izdeklamirati bližu i dalju rodbinu nekog sporednog lika i ljudima koji se po prvi put susreću sa Star Wars svetom. Čini mi se šta god napravio – neće valjati.
A, iskreno govoreći, nisam baš ni neki fan. Mislim, nemam ništa protiv dotične franšize koliko imam protiv franšiza generalno. Nekako mi se uvek čini da je u tim slučajevima samo prvi film zapravo film, dok su svi sequeli, prequeli, re-booti manje ili više poslovni projekat usmereni “čerupanju” fanova.Star Warsto i ne krije: od prvog filma do poslednjeg, preko svih televizijskih, animiranih filmova, specijala i video-igrica, “merchandise” je bio jednako važna stavka kao i narečeni materijal. Dobar poslovni potez, ali uzrokuje prezasićenje.
Da bi se razumeo fenomen Star Wars franšize, treba razumeti njenog neprikosnovenog autora, Georgea Lucasa. On je svakako vešt poslovni čovek koji je od jednog filma stvorio imperiju, ali je i dobrih filmova nagledani filmski štreber. Njegov prvenac THX 1138, nastao pod uticajem “rive gauche”, umetničkijeg sektora francuskog Novog vala, govori tome u prilog. Pa i originalni Star Wars film je uglavnom pametno prepakirana varijanta Kurosawinog filma The Hidden Fortress, napravljenog kao idealan početak sage, sa mlađom publikom u fokusu. Sledeća dva nastavka Lucas nije režirao, prepustio je to drugima, sigurnim zanatlijama. Nekih 15 godina nakon prve i legendarne, uz nekoliko drugačijih, re-masteriranih verzija na svakih nekoliko godina, Lucas se sam dohvatio druge, “prequel” trilogije i pokušao po oprobanom receptu zapakirati filmove. Premisa iz Godfathertrilogije (o zovu tamne strane i moralnom padu koji iz toga sledi), zajedno sa referencama na mitske, istorijske i političke događaje (prerastanje Rimske Republike u Carstvo, ali i militarizacija američkog post-9/11 društva) i sa obiljem različito dorađenih likova za sobom je ostavila relativno veliki nered u Star Warsuniverzumu.
Do treće trilogije koja počinje sa The Force Awakens, Lucas je prodao svoju produkcijsku kuću kompaniji Disney i ostao u funkciji “konsultanta za likove” čije su se scenarističke ideje apriorno odbijale. Nisam siguran kakve su to tačno ideje, ali čini se da je angažman J.J. Abramsa u rediteljskoj fotelji i Lawrencea Kasdana, veterana koji je napisao The Empire Strikes Back i Return of the Jedi, kao scenariste bio ispravan potez. Obojica vrlo dobro poznaju svet, triviju, detalje i pop-kulturu generalno, pa je The Force Awakens očišćen od nereda, sveden u razumne okvire za jednu svemirsku bajku i dosta veran originalu, što je svojevrstan trend kod nastavaka kojima je ova godina obilovala (Mad Max: Fury Road, Terminator: Genisys, Jurassic World). Pauza između izbacivanja nastavaka je skraćena na dve godine, a planirana je i trilogija filmova nevezanih za događaje u ovoj, ali smeštena u isti univerzum.
Ne samo da nam se (nije spoiler, sve piše na imdb) vraćaju Luke, Leia i Han Solo (da upotrebim “catchy” repliku iz novog Terminatora: “Stari, ne i zastareli”), a sa njima i Chewbaca, C-3PO i R2-D2, nego je i vizualni identitet dosta u maniru originalne trilogije. Pritom ne mislim samo na “used future” rekvizite i scenu, nego je film sniman na 35mm, efekti su uglavnom analogni, pomoću maketa, CGI je sveden na razumnu meru, a lokacije su postojeće, raznovrsne i koloritne. Moj predlog je pogledati ga u 2D varijanti na što većem platnu i uživati onako kako su kreatori zamislili. A ima se u čemu uživati, u pratljivoj, relativno jednostavnoj priči, simpatičnim pozitivcima i jakim negativcima, te u prizorima borbe, bilo “light saberima”, bilo u zračnim duelima X-Winga sa TIE Fighterima, praćenim poznatom, a opet novom muzikom Johna Williamsa, sve to u jednom prijatnom, retro izdanju koje će verovatno biti biliže starim fanovima.
Pošto postoji šansa da film još niste odgledali, ne bih mnogo davio o radnji. Ona je smeštena, očekivano, u daleku galaksiju, 30-ak godina nakon pada Imperije. Na njenim ruševinama izdigla se organizacija First Order koja gospodari tamnom stranom sile i čija je ikonografija imperijalno-nacistička. Nasuprot njima imamo Pokret Otpora koji se bore za demokratske ideale koje predvodi generalica, nekad princeza Leia. Luke je nestao nakon neuspele obuke nove generacije Jedi-ja i pobunjenici ga traže da im pomogne u borbi.
Radnja počinje sa komadom mape koju na pustinjskoj planeti Jakku uspeva da dobije pobunjenički pilot Poe Dameron (Isaac). Pre nego što biva zarobljen, on je pohranjuje u svog vernog robota, dobrodošlu novinu u serijalu, BB-8. Nakon ispitivanja od strane našeg glavnog, “vaderovskog” negativca Kylo Rena (Driver), Dameron uspeva da pobegne pomoću Storm Troopera (Boyega) koji se sprema da dezertira, što je još jedna hvale vredna novina. Kako dotičnom nisu dodeli ime, nego samo slova i brojke, Dameron ga naziva Finn i njih dvojica beže u ukradenom TIE Fighteru, ali ne uspevaju stići daleko. Ruše se nazad na Jakku u pokušaju da pronađu robota i razdvajaju. Robot u međuvremenu završava kod lokalne cure Rey (Ridley) za koju nekako od početka znamo da nije tek obična cura koja se bavi skupljanjem otpada za život...
Tu bih prekinuo. Reći ću samo da se u jednom ključnom trenutku pojavljuje Han Solo da “spasi dan”, da ga, naravno, igra Harrison Ford i da mi se čini da ovaj sedamdesetogodišnji gospodin uživa još i više nego što je četrdesetak godina ranije igrajući isti lik. I taj frajerski stav mu ne stoji loše, uprkos godinama. Han Solo ovde nije nekakva “cameo” uloga i komad trivije, nego jedna od nosećih i upravo veza sa originalnom trilogijom. Naravno, on i Leia će imati par zajedničkih scena i demonstrirati dinamiku para koji pamtimo, para čija ljubav ne podnosi da su njih dvoje zajedno dugo vremena.
Od starih hitova, tu su, u izmenjenom obliku, i negativci. Ma koliko Imperija delovala čvrsto i brutalno, First Order je još čvršći i brutalniji. Njihovo poreklo je tamnije. Njihov vođa, gigantski Snoke je još misteriozniji. Njihovi generali, među njima i Domhnall Gleeson kao očiti “miscast”, još nemilosrdniji. Pa ipak, čini se da je Kylo Ren, negativac kojeg ćemo svakako pratiti i u novim nastavcima, još kompleksniji i nekako ljudskiji od originalnog Darth Vadera (iako ni izbliza toliko misteriozan i cool), i to ne samo zbog toga što ume skinuti masku. E, da, negativci opet imaju varijaciju na temu Death Star, samo što je njihovo oružje još veće i još jače, a da bi se napunilo isisava energiju sunca, što je cool. Samo mu treba smisliti neko ime koje bi bilo više cool od Death Star. Pokušali su, nisu uspeli.
Što se novih snaga tiče, ispravite me ako grešim, ali nije li kombinacija momak-cura-pilot odnekle već poznata. Sad, izmenjen je jedan kozmetički detalj, pa su oni sad različitih rasa, pogodno za sadašnje vreme političke korektnosti, a izmenjena je i njihova interna dinamika, a na nama ostaje da vidimo kako će se to dalje razvijati. Glumci koji ih igraju su odlično odabrani. Oscar Isaac je nadolazeća zvezda izuzetnog talenta i nije mu problem biti glavni frajer u prostoriji. John Boyega je simpatičan kao Finn, u svojoj nesigurnosti malo smešan, ali nikako karikaturalan. Daisy Ridley je uverljiva kao nova akciona heroina, ali imajmo u vidu da je teži glumački zadaci tek očekuju u sledećim nastavcima.
Opet, imam lagani utisak gledajući ovaj film da ćemo se tek baviti zapetljanom i dosadnjikavom genealogijom kuće Skywalker-Organa-Solo koja već deluje kao da je ispala iz latinoameričke telenovele. Autori su za sada barem imali dovoljno obraza da ne vraćaju pokojnike iz mrtvih, ali ni to nije isključeno. Ostali elementi poput raskola u familiji, izgubljeno-pronađene dece, braće i sestara su već tu, a čini se da će toga biti i još.
Sve u svemu, The Force Awakens je na kraju nešto što smo mogli očekivati i po najavama, pa čak i na sam spomen činjenice da nam se sprema nova trilogija. Ovo je jedan sasvim solidan “blockbuster”, pažljivo kontroliran i svakako gledljiv. Ipak, pitanje je koliko novog zapravo donosi. Naravno, svako je slobodan da učitava kontekst kakav želi i ume, bilo da je to želja autora ili ne. Takođe, starim fanovima će ovo biti potreban fiks, novima možda početak, ali će pre svega ostati korporativni proizvod. Možda i previše pažljivo osmišljen, kompetentno realizovan, ali pomalo bez duše. Onaj koji ne vidi filmsku genijalnost u Star Wars serijalu, neće je videti ni posle The Force Awakens.