2013.
režija: Matthew Saville
scenario: Joel Edgerton
uloge: Joel Edgerton, Tom Wilkinson, Jai Courtney, Melissa George, Sarah Roberts
Ako želite igrati na sigurno u svetu filma i televizije, policajci i kriminalci su veoma solidan izbor. Većina ljudi može da se poveže sa moralnim državnim službenicima koji čiste ulice od šljama ili sa nevino ili preterano optuženim čovekom koji postaje žrtva krutog ili nepravednog sistema. Ti najosnovniji koncepti su odavno potrošeni, mada još uvek dišu na škrge zahvaljujući manje zahtevnoj publici, pa su žandari i krimosi uskoro dobili i neke dodatke ljudskosti uz tipične osobine svoje profesije. Dobili su lične živote, moralne dileme, svetonazore, ljudske slabosti, mane ili makar tačke ranjivosti.
Felonyje australski film o takvim, pravim policajcima, a ne manekenčićima i serijskim ispaljivačima one-linera i sukobu među trojicom njih, iako su sva trojica istovremeno u pravu i nisu u pravu. Kamen spoticanja, odnosno tačka sukoba je saobraćajna nesreća u kojoj je nastradao jedan dečak. Mal (Edgerton) je hrabri policajac u jedinici za racije koji je dečaka udario autom vraćajući se pijan sa policijske proslave. Carl (Wilkinson) je policajac starog kova koji ide za svojom intuicijom ili predrasudama i drži se kodeksa “braće u plavom”. On Mala pokušava da zaštiti kao kolegu i dobrog policajca. Jim (Courtney) je žutokljunac koji voli da postupa po propisima, a njuši nešto sumnjivo u Carlovom tretmanu slučaja.
Premisa je apsolutno standarda, a naša trojica junaka su standardni tipovi policajaca. Čak su i njihove pozadinske priče standardne: Jim je taj neki “by the book” tip koji je i doma po špagi kao i na poslu, Mal je dobar, inteligentan i hrabar policajac koji voli svoju ženu (George) i decu, Carl je sigurno prošao sito i rešeto i zvanje policajca je jedino što ga u životu drži, pa zato posao obavlja na staromodan način, savijajući pravila kada misli da čini pravu stvar, što se najbolje vidi u pod-zapletu sa istragom oko pedofila.
Ni njihove moralne dileme i prikazi moralnosti generalno nisu ništa novo. Mala peče savest, ali ne želi da ugrozi niti Carla koji mu je pomogao, ni egzistenciju svoje porodice. Carlovo dupe je u procepu jer je pomagao kolegi, pa želi da smiri nosatog Jima pritom govoreći neprijatnu i politički nekorektnu istinu. Jimov instinkt i postupak što se tiče istraživanja nesreće je ispravan i moralan, ali pitanje je da li je njegov motiv ispravan, želi li da nauči Carla važnu lekciju o zakonu koji je isti za sve ili jednostavno želi da impresionira / zavede dečakovu zgodnu majku (Roberts).
Kao što vidimo, priča je standardna, likovi su malo produbljeni, ali i to produbljivanje je izvedeno standardno. Scenario nas vodi na predvidljiva mesta, dijalozi imaju napade mudrosti na za to očekivanim mestima. Jedna od pametnijih stvari je izbegavanje simetrije među likovima i situacijama. Sve to je vrlo gledljivo, ali predvidljivost ide do granice izazivanja frustracija kod treniranijih gledalaca. Sve to smo već videli u gomili filmova i u boljim serijama. Felony na narativnom planu deluje kao jedna od pozadinskih priča koje se u serijama poput Homicide: Life on the Street furaju kroz celu sezonu dok svaku pojedinačnu epizodu karakteriziraju pojedinačni slučajevi. Ovde je situacija obrnuta, moralna igra je u prvom planu, dok u pozadini ostaju privatni životi učesnika i neki njihovi slučajevi.
Ono što spasava film je odmerena režija, sjajna kamera i vešto upotrebljene lokacije Sydneya. Glumci u glavnim ulogama su sjajno izabrani i rade odličan posao. Najveći izazov je scenarista Edgerton preuzeo na sebe i Mal sve vreme prolazi kao živ čovek sa vrlinama, manama i moralnom dilemom. Tom Wilkinson je ne samo uverljiv nego i čak uspeva da od Carla napravi potpuno živog lika, iako se sve vreme poigrava sa standardnim varijacijama na temu. Jai Courtney je najslabiji od trojice, ali nikako nije loš kao Jim.
Joel Edgerton je već dokazao da je besprekoran glumac i da ima zanimljive ideje za scenario. Na svojim ranijim projektima je sarađivao sa drugim, verziranijim autorima. Felony je kompletno njegovih ruku delo i u nekim momentima se vidi kao amatersko delo izbačeno prebrzo i na silu, bez dovoljno promišljanja i konsultacija. Uprkos tome, Felony je solidan film koji može biti zanimljiv pre svega zaljubljenicima u žanr policijskih proceduralnih trilera i drama. Nažalost, kao studija morala dosta često je preopterećen konvencijama da bi zablistao, iako bi mogao, da je samo malo originalniji, hrabriji i otvoreniji.