2015.
režija: Jon Watts
scenario: Jon Watts, Christopher D. Ford
uloge: Kevin Bacon, James Freedson-Jackson, Hays Wellford, Shea Whigham, Camryn Manheim, Kyra Sedgewick (glas)
Da su glavni likovi filma Cop Car odrasli ili makar stariji maloletnici, a ne baš klinci, bio bi to jedan umereno zabavan tipski triler. Uz minimalne intervencije, recimo da su dvojica likova stondirani, mogao bi da se okrene i na komediju, jer u centru zapleta stoji zabuna. Ovako imamo dve izuzetno simpatične male barabe koje žive na križanju svetova. Sa jedne strane, to su izmaštani svetovi nalik na akcione filmove, a sa druge je realnost američke vukojebine negde na Srednjem Zapadu. Iako će nam njihovi postupci delovati nerealno i iako će doneti sve same krive odluke, mi ćemo za njiih zdušno navijati i netremice pratiti nevolje u koje će upadati.
Dakle, pomalo plašljivi Harrison (Wellford) i kolovođa Travis (Freedson-Jackson) su otišli od kuće. Ili pobegli iz škole, svejedno. Upoznajemo ih kako hodaju prostranom poljanom i psuju. Na ulazu u šumu pronađu policijski auto, priđu polako i oprezno i shvate da nema nikog ko taj auto čuva i nikog u blizini generalno. Sednu unutra, pročačkaju levo i desno i nađu ključeve. A ako auto već nije ničiji, zašto se ne bi provozali... Tako njihovi dečiji mozgovi funkcionišu na osnovu sadržaja koji konzumiraju i koji im je dostupan: priča, avanturističkih knjiga i stripova, akcionih filmova i kompjuterskih igrica.
Štos je, međutim, što je taj auto ipak nečiji, a nije napušten i ostavljen tamo za zezanje. Ne samo da je policijski, nego ga taj dan “duži” šerif Kretzer (Bacon), i, što je još gore, njegove namere nisu baš zakonite, a klinci su ga omeli u pola posla. Naime, jednog tela u prtljažniku se rešio pomoću jame i živog kreča, ali prtljažnik još nije prazan, o čemu će posvedočiti gomila naoružanja na zadnjem sedištu... Sva je prilika da su klinci u svojoj igri zaglibili dalje nego što su to hteli i dalje nego što to mogu shvatiti.
Na stranu realna pretpostavka da se nijedan klinac ne bi usudio da se odveze u pandurskom autu, znao on da vozi (što je takođe malo verovatno) ili ne. Verovatnije je da bi se igrarija završila sa drndanjem po instrumentima ili možda zezanjem policije preko radio-stanice. No dobro, u ovom preterivanju ćemo uvideti jedan trend u indie kinematografiji: autori su skloni da krenu “putem sećanja” i u okruženje iz filmova koji su ih formirali u mladoj dobi (ovde imamo klasičan triler sa pridihom “backwoods” okruženja i komičnom zabunom, kao u ranim radovima braće Coen) ubace likove koji su “stand in” za njih tada. U sjajnom filmu MudJeffa Nicholsa je to izvedeno suptilnije, ovde se od toga radi poenta, što takođe nije pogrešno, a ovde je čak beskonačno simpatično i svakako je to jedan od presudnih kvaliteta ovog filma, posebno zbog odlične međusobne hemije koju demonstriraju James Freedson-Jackson i Hays Wellford.
Drugi presudni kvalitet filma odnosi se na šerifa u maestralnoj interpretaciji Kevina Bacona. Tretman lika je izvanredan, u finom balansu između komičnog (jer se u svojoj gluposti i aroganciji doveo u neprijatnu situaciju i nestrpljiv je da je reši) i realističnog (jer su njegovi postupci u rešavanju iste mnogo bliži strpljivim i proračunatim nego što liče na “gung ho”). Bacon ga igra sa takvim žarom da je iz scene u scenu “folksy”, zastrašujuć, sjeban, šta god se od njega traži i nikad ne promašuje ton.
Dodatni kvalitet Cop Cara je, pored toga što je urnebesno zabavan i duboko u sebi topao film, je i to što nema viškova u priči, meandriranja i preteranog objašnjavanja. Tih 85 minuta filma potrošeni su ekonomično, u relativno umerenom tempu i sa relativno malo likova u priči. Osim Kevina Bacona, koji je ujedno i izvršni producent filma i njegove žene Kyre Sedgewick čiji glas čujemo u ulozi dispečarke, te karakternog glumca Shea Whighama u ulozi dilera i Camryn Manheim u “comic relief” epizodi stvarne ili nabeđene lude babe, ostale glumce sigurno nećemo prepoznati ni po imenu.
Whighamu se, pak, mora odati priznanje za najzajebaniji zločinački monolog u ovogodišnjoj filmskoj berbi koji film pomera još malo ka teritoriji apsurdnog i bizarnog. Daleko od toga da Kevin Bacon nema svojih momenata, njegov šerif je izuzetno upečatljiv lik, ali, verujte me, Whighamov monolog ćete pamtiti dugo. On je u ovom filmu o avanturama dve male barabe, jednog opasnog šerifa i jednog jednako opasnog kriminalca “tačka na i”. Cop Car zaslužuje moju ogromnu preporuku za veče nepretenciozne filmske zabave.