2014.
scenario i režija: Jeff Baena
uloge: Aubrey Plaza, Dane DeHaan, John C. Reilly, Molly Shannon, Cheryl Hines, Paul Reiser, Matthew Gray Gubler, Anna Kendrick
Još jedna zombie-komedija? Dobro. Što da ne... Glumačka postava je obećavajuća, puno je komičarskog talenta spakovano na jednom mestu. Premisa je takva da se troši ubrzanim tempom, ali nije sasvim potrošena, barem ne još uvek. Autor koji potpisuje film, Jeff Beana, ima nekakvu scenarističku referencu (intrigantnu egzistencijalističku komediju I Heart Huckabees). Sve u svemu, očekivanja su tu.
Film praktično počinje na sahrani. Ožalošćeni su se skupili da ukopaju Beth (Plaza), devojku koja je nastradala u prirodi od ujeda zmije-otrovnice. Među ožalošćenima najgore se oseća njen dečko Zack (DeHaan), prvenstveno zbog toga što je njihova veza prolazila kroz težak period na rubu raskida. Zack će provesti veče sa njenim roditeljima, igrati šah sa ocem Maurijem (Reilly) i dobiti na poklon Berhin omiljeni šal od majke Geenie (Shannon).
Čudne stvari počinju da se dešavaju već narednog dana. Oni se više ne javljaju na telefon, a cmizdravi Zack ne nalazi zajednički jezik sa svojom nezainteresovanom porodicom, a posebno sa bratom (Gubler), borderline sociopatom zaljubljenim u oružje koji radi kao stražar (“neighborhood watch”) . Očajan, on odlazi da proveri šta se dešava...
A dešava se to da je Beth, živa i zdrava, prisutna u svojoj kući. Zack prvo pomisli da je prevaren, ali stvari su još čudnije: Beth se samo pojavila na svom kućnom pragu. Možda je ustala iz mrtvih kao Isus, a možda je ustala iz mrtvih kao zombi. Istina, Beth se malo čudno ponaša, promenjen joj je muzički ukus, ničega se ne seća i provodi puno vremena na tavanu. Kada je Zack jednom izvede iz kuće, polako nastaje pičvajz...
I baš tu film počinje da pada, iako je to prilika da zasija u punom sjaju. Life After Beth je film uporediv sa Shaun of the Dead i Warm Bodies. Problem u tome je što nema suptilnost prelaza iz komedije u horor i kontrolu prvog, a ni zaokruženu kosmologiju drugog filma. Life After Beth je jednostavno nered na ekranu, tako da ni solidno pripremljene fore i fazoni iz prvog dela filma ne dobijaju odgovarajuću naplatu kasnije. Da, nađe se tu pokoja referenca na opšta mesta zombie filmova, čak i poneka referenca na ranije radove glumaca, ali to jednostavno nije dovoljno smešno. Film bi bio pristojan da se malo više bavio ljubavnom pričom i smešnim i ozbiljnim aspektima nečijeg mogućeg povratka iz mrtvih, umesto da se insistiralo na maničnom tempu, haosu i muži jeftinog smeha tu i tamo.
Centralni problem je nejasno napisan naslovni lik. Jednom kada se otkrije njena “tajna” (koja nije baš neka tajna, iz mrtvih ustaju samo biblijski i jezivi entiteti), film se raspada. Jedan od razloga je što je nismo dovoljno vremena gledali živu da bi na pravi način primetili devijacije kod nje kao zombija. Da ne govorimo o manifestacijama njene disfunkcionalnosti, ljubomore i agresivnosti, ona nije ni strašna ni smešna, samo je neprijatno društvo koje urla i krši sve pred sobom.
Sličan je problem i sa ostalim zombijima koji se pojavljuju u filmu. Ima to svoje zašto, a dobićemo i par smehova kasnije u filmu na temu autorovog viđenja zombie-apokalipse, ali utisak o filmu je svejedno mlak i zbunjujući. Prosto, nije nas naročito briga.
Glumci su tu najviše oštećeni. DeHaan jedini pred sobom ima koliko-toliko koncizan lik, ali on svog cmizdravca igra na granici karikature, ni tamo ni 'vamo, pa mu je to najslabija uloga u poslednje vreme. Aubrey Plaza je verovatno čisto zlato što se komedije tiče, veoma je vredna kao glumica i daje sve od sebe za svaku pizdariju u kojoj se pojavi, a pojavljuje se u mnogo pizdarija u poslednje vreme. Ovde opet nailazi na stari problem: gubi vreme sa likom koji nije dostojan njenih mogućnosti i kojeg je nemoguće dobro odigrati. Matthew Gray Gubler ostvaruje možda najsolidniju ulogu u filmu, ali to je tek mala, koloritna epizoda. Anna Kendrick nema previše vremena. John C. Reilly i Molly Shannon manje ili više ponavljaju iste fore kroz ceo film.
Life After Beth se čini kao nezavršena ideja i, shodno tome, polovičan film. Na momente je zabavan, ali je uglavnom konfuzan i otupljujući. Mnogo hteli, mnogo započeli, ali...