2014.
scenario i režija: Ami Canaan Mann
uloge: Katherine Heigl, Ben Barnes, Clea DuVall, Sheryl Lee, Nathan Stevens, Ryan Bingham, Emily Alyn Lind
Hteli mi to da priznamo ili ne, muzika prati naš život. Istražujući, otkrio sam kakav mi “sound” paše za koji sentiment. Ovo leto je bilo gadno za mene, serija groznih događaja. A kada sam tužan, ili ostajem u tišini, ili slušam country i bluegrass. Obožavam Crazy Heart, muziku T-Bone Burnetta i glas Jeffa Bridgesa koji je sve pesme iz filma sam otpevao. Jebo sve, ima tu nečega u toj zdravorazumskoj mudrosti. Zato evo jednog county mjuzikla o dobrim ljudima u vrtlogu onoga što zovemo životom.
Ryan (Barnes) je moderni beskućnik, putujući ulični muzičar koji se šverscuje na teretnim vozovima. To može biti i stvar karaktera i stava, a možda puka nužda socijalnih i ekonomskih uslova, najverovatnije kombinacija i jednog i drugog. Put ga vodi u gradić Ogden, država Utah, zima je i okolne planine su pod snegom. Tu se skrasio njegov kolega i mentor, muzičar koga svi zovu Cowboy, sa ženom Virginijom (DuVall). Dalje planira u Portland, kolega mu je sredio snimanje u studiju.
Jackie (Heigl) je, sa druge strane, povratnica u Ogden u kome je odrasla. Ona je do nedavno imala muzičku karijeru u New Yorku, bogatog, “old money” muža i finansijski ugodan život. Jebiga, muž je šupčina, razvod se sprema, pa su se Jackie i kći joj Lia (Lind) vratile u Ogden kod mame, odnosno bake (Lee) da se oporave i pripreme za parnicu.
Jackie i Ryan će imati “meet cute” momenat na ulici, ali njihov drugi susret, mnogo manje prijatan, će biti sudbonosan za oboje. Ryan će se pobrinuti za povređenu Jackie, otići kod nje na kratku večeru i malo-pomalo ostati tamo nekoliko dana, dok ne popravi krov. I u to vreme će se izroditi i ljubav, ali pre svega potreba jednog za drugim. Ryanu treba hrabrosti da pokrene svoju kantautorsku karijeru, a Jackie je potrebna emocionalna podrška za težak životni period.
Znam, moja kritika nije nešto posebno, niti vam uspevam “prodati” film. Vama se to čini kao standardna ljubavna ljiga. Nisam baš u stanju ni da složim nešto pametno, oprostite mi. Ali film je bolji od toga. Čak pozitivan, optimističan, realan, “down to earth”. Čak je i ljubavna priča bez previše patetike, decentna i nekako nam nije problem da je kupimo. Nema velikih izjava i strasnih zagrljaja na kiši. Imamo samo dvoje odraslih ljudi načetih životom i uobičajenim nedaćama. Fotografija je predivna u toj surovosti i impozantnosti krajolika. Dvoje glavnih glumaca su možda za nijansu previše ulašteni za svoje neglamurozne uloge, ali zrače međusobnom hemijom i jednostavno ljudskošću. Čak je i curica simpatična, a nisam ljubitelj iskonstruirane filmske dece kojoj lajne pišu odrasli. Naravno, ima i tipičnih indie klišea, kao i estetike video-spota (možda je to sekundarno tržište), ali daleko od toga da to narušava utisak o filmu.
Muzika je tek priča za sebe, sastavljena od country standarda. Istina, ponekad se jasno vidi sinhronizacija i “lepljenje” zvuka na sliku, ali Katherine Heigl se čini kao da stvarno peva, a Ben Barnes kao da stvarno svira, barem u većini scena. I oni su ležerni i stvarni, kao uostalom i sama muzika. Jednostavni, čovečni, u raljama života, ali svejedno optimistični. Kao i sama muzika koja nam pomaže da se pomirimo sa onim što nas snađe. Na mene je delovalo, makar nakratko. Za dalje ćemo videti. Jackie & Ryansu klasična americana, oni imaju nove početke i druge šanse. I treba mi to, makar ponekad, koliko god bio uobičajeno pesimističan.