kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda
Ako ćemo gledati samo po međunarodnim uspesima post-jugoslovenskih kinematografija, makedonska tu verovatno stoji najbolje. Prvo je led probijao Milčo Mančevski s filmom Pre kiše nakon kojeg je napravio međunarodnu karijeru. Nedavno smo imali fenomen Honeyland, dokumentarca koji je dobio nominaciju za Oskara u dve kategorije. A poslednje dve godine imamo Gorana Stolevskog.
Ovaj makedonski (po rođenju) i australijski (po obrazovanju) reditelj mlađe generacije je nakon pregršti kratkih filmova početkom prošle godine debitovao u dugom metru s filmom You Won‘t Be Alone u kojem je spojio telesni i folklorni horor i mračnu fantazijsku dramu, internacionalnu glumačku postavu i „malikovsku“ meditativnu montažu gde atmosfera odnosi prevagu nad fragmentiranim narativom. Iste godine se predstavio i s romantičnom kvir-dramom o odrastanju Of an Age koja je postigla globalnu (najvažnije, američku) distribuciju, ali nije imala većeg uspeha na festivalima.
Ove godine je u Veneciji premijeru doživeo treći film Gorana Stolevskog Housekeeping for Beginners. Već na premijeri je osvojio „Kvir-lava“, a u međuvremenu je osigurao makedonsku nacionalnu nominaciju za Oskara i nominaciju Evropske Filmske Akademije za najbolji univerzitetski film. Mi smo dobili priliku da ga pogledamo u takmičarskom programu Zagreb Film Festivala.
U centru zbivanja imamo jednu vrlo atipičnu zajednicu u jednoj kući. Tu kao cimeri žive socijalna radnica Dita (rumunska glumica Anamarija Marinka (igrala staru vešticu u You Won‘t Be Alone) i noćni čuvar u klinici Toni (Vladimir Tintor). Oboje su istopolnog usmerenja, pa je Dita u kuću uselila svoju partnericu Suadu (Alina Šerban) i njene dve kćeri, tinejdžerku Vanesu (Mia Mustafa) i mlađu Miu (Džada Selim), a Toni svog najnovijeg partnera Alija (Samson Selim), takođe tinejdžera. I Suada i njene kćeri i Ali su Romi iz naselja Šutka, što nije čisto statistička informacija. Kuća takođe funkcioniše i kao svojevrsna sigurna kuća za trio mladih lezbijki koje nemaju gde i nemaju kome da se obrate osim Diti.
Čini se kao da je Ali bio karika koja je nedostajala da bi ova komuna profunkcionisala u potpunosti, ali nova promena pokreće nimalo naivan zaplet. Naime, kako je Suada dobila dijagnozu raka pankreasa, i šanse za preživljavanje su joj minimalne, ona je Ditu zavetovala da usvoji i brine se o njihovim kćerima. Taj postupak, međutim, ne može da se izvede tek tako, a plan uključuje falsifikovanje dokumenata s Tonijem kao Vanesinim ocem, te fiktivni brak između Dite i Tonija kako bi legalno postali staratelji. Pritom, Toni nije baš oduševljen planom, a Vanesa koja se jedva nosi s majčinom smrću ga otvoreno sabotira, tražeći izlaz u braku sa zauzetim momkom koji joj se sviđa i u kombinacijama sa svojom familijom iz Šutke...
Fiktivni brak da bi se „plivalo“ kroz sistem je čest lajtmotiv komedija, ali Housekeeping for Beginners to uglavnom nije i ne pokušava da bude. Drugi problem je to što cela postavka kuće i ad-hok proširene familije / grupe za podršku takođe deluje kao nešto „dignuto“ iz žanra „sitkoma“, a usput ostaje i neobjašnjeno kako je do te situacije došlo. To pomalo čak i umanjuje kredibilitet celom filmu i motivaciji autora da se pozabavi vrlo važnim stvarima i problemima koji itekako „boje“ makedonsko društvo, od preovlađujuće homofobije i rasizma do još uvek nerazrešenih međunacionalnih tenzija. Opet, sve to nagomilano pomalo deluje kao sprdnja političke korektnosti (ili politički korektno složena sprdnja) usmerena pre svega na međunarodne festivale i nagrade nego na neku organsku filmsku publiku.
Housekeeping for Beginners, međutim, nije bez svojih kvaliteta koje je Stolevski već demonstrirao i u svojim ranijim filmovima. To se pre svega odnosi na njegov rad s glumcima, kako onim internacionalnim i već etabliranim, poput Marinke i Šerban (potonja uspeva da ostavi trajni trag s vrlo ograničenim vremenom na ekranu), onim regionalnim (Tintor je odličan kao nesigurni i agresivni Toni, a u manjim ulogama pojavljuju se i Sara Klimoska i Rozafa Čelaj), tako i naturščicima koji deluju kao potencijalna velika glumačka otkrića. Pod rediteljskom palicom Stolevskog, njihova dinamika deluje uverljivo, a film zbog toga odašilje iskrene emocije, zbog čega postaje i ostaje vredan gledanja.