kritika objavljena na XXZ
2023.
režija: Neill Blomkamp
scenario: Jason Hall, Zach Baylin
uloge: Archie Madekwe, David Harbour, Orlando Bloom, Takehiro Hira, Geri Halliwell Horner, Djimou Hounsou, Daniel Puig, Thomas Kretschmann, Maeve Courtier-Lilley
Šta se dogodilo s Neillom Blomkampom, autorom jednog od najimpresivnijih debitantskih dugometražnih filmova u novom milenijumu. U svakom slučaju, za nešto poput District 9 je, pored ideje, snalažljivosti i upornosti, potrebne imati još ili puno talenta ili puno sreće. Sa svakim sledećim filmom, Blomkamp je padao i u očima kritike i u očima publike, iako je Elysium bio makar brzometan i zabavan, uz to što je bio konfuzan, a Chappie je uglavnom ostao neshvaćen. Blomkamp je nakon toga uzeo pauzu i vratio se kratkim formama, a sledeću priliku s hororom Demonic je, tu se svi slažemo, prokockao.
S njegovim najnovijim filmom Gran Turismo stvari stoje nešto drugačije, ali je konačni rezultat nekako tipična za Blomkampa: koncept je jači od finalnog proizvoda i razumevanje koncepta je apsolutno kvintesencijalno za razumevanje filma. Opet, pred sobom imamo kros-žanrovsko gledalačko iskustvo koje u sebi spaja sportsku dramu o putu do uspeha, trkački film s ambicijama spektakla, istinitu priču čudniju od bilo koje izmišljene i – tek minimalno skrivenu reklamu za naslovni proizvod, odnosno pohvalu viziji jednog biznismena, uz tek minimalno propitivanje etike te njegove ideje.
Gran Turismo je, kako to važi u igračkim krugovima, najuverljivija simulacija vožnje trkačkih automobila, a serijal pod tim nazivom izlazi pod okriljem Sonyja i za njihovu konzolu Playstation. Ona ima svoje igrače, nije retkost ni na turnirima u e-sportovima ili, pojednostavljeno rečeno, igricama. Ne bi bio prvi slučaj čak ni ove godine, a kamo li uopšte, da jedna igrica dobije svoju filmsku „reklamu“, ali drugi filmovi tog tipa makar nisu imali ambicije da pričaju istinitu priču, odnosno nisu imali nešto takvo na raspolaganju. A ono sa čime su scenaristi Jason Hall i Zach Baylin radili, a Blomkamp na kraju to pakovao, iako se prilično „dosoljeno“, ipak je u osnovi istinito.
Naime, Sony je odlučio da testira hipotezu realističnosti igrica Gran Turismo, a evropski sportski ogranak Nissana mu je izašao u susret. Ideja je bila da posebno pozvani najbolji igrači prođu još jedan, poslednji krug virtuelnih kvalifikacija, e da bi dobili priliku da se obuče i iskušaju na pravom trkačkom autu. Pobednik te GT Akademije bi dobio priliku da vozi prave trke pod okriljem FIA-e, najpre s privremenom, pa onda i sa trajnom licencom ako pokaže stvarni takmičarski potencijal. Jasno, nije isto izleteti i „razbiti“ auto u igrici iz udobnosti vlastite sobe ili kokpita u nekoj igraonici i razbiti se u pravom autu sa svojom težinom od preko tone, svojom brzinom od preko 200 ili 300 km/h i pod dejstvom sila nekoliko puta jačim od Zemljine gravitacije.
Tu priču od igračkog šampiona koji nikad nije seo za pravi volan do pravog trkačkog šampiona prošao je Jann Mardenborough (Madekwe) iz Cardiffa. On je ponikao u radničkoj porodici, otac Steve (Hounsou) se trudio da ga „drži u stvarnosti“ (umesto, je li, u igricama), dok mu je majka Lesley (bivša članica pop-grupe Spice Girls Geri Halliwell Horner) pružala podršku, ali bez stvarnog razumevanja, a brata (Puig) ionako samo zanima zezanje. Ali Jann ima plan da od polu-profesionalnog igrača postane profesionalni trkač, pa grabi priliku koja mu se ukazala.
Nju su mu pružili marketingaš Danny Moore (Bloom) i bivši trkač, a sada mehaničar Jack Salter (Harbour), prvi koji je dobio ideju i drugi koji je na nju nevoljno pristao, a obojica pod pritiskom gubitka. I tu kreće Jannova priča od trnja do zvezda, s po nekoliko prepreka na putu, od rivala na „akademiji“, preko onih ne baš fer i poštenih asova i monstruma na stazi, pa do vlastite psihe.
Naravno, priča je šablon, ali ono što previđamo je to da se tu ne radi o samo o jednom, nego o više različitih šablona. „Preko trnja do zvezda“ je jedan od njih, trkačko rivalstvo je drugi, roditelji koji ne mogu ili ne znaju kako da pruže podršku treći, ali zbog svakog ponaosob i zbog svih njih zajedno zaboravljamo da je suština Gran Turisma to da služi kao reklama za naslovni serijal igrica, a donekle i kao apologija za igrice kao takve jer i one mogu biti inspirativne i nisu nužno gubljenje vremena. Zbog toga će manje dobronamerni kritičari filmu zameriti previše oslanjanja na klišee (a oni su prisutni zato što najčešće „drže vodu“), odveć plitku karakterizaciju likova (primera radi, Jannova porodica, devojka i redom svi rivali su stereotipi koje je teško zamisliti van filma), pa čak i naivno-“igrački“ dizajn, režiju i montažu trkačkih sekvenci.
Budimo iskreni, kontrast „stare škole“ i „nove škole“, te različitih klasa i funkcija prisutan je na svakom koraku (a čuje se i u muzici u kojoj se smenjuju Black Sabath, Enya, elektronizirani hip-hop i pseudo-epska orkestracija). Isto tako, trkačke scene nisu jednako uzbudljive kao u punokrvnim trkačkim filmovima, ali su zato grafički atraktivne kao u modernim igricama. Archie Madekwe se kao protagonista drži solidno dok ne mora da se suoči s Davidom Harbourom koji ga nadglumljuje čak i u potpuno suludo napisanim scenama, a akcenat Orlanda Blooma deluje kao da je izmišljen samo za ovaj film.
Ali u svemu tome mi zapravo zaboravljamo da je ovo jedna reklama razvučena na dugometražni film, i kao takva najsličnija originalnom Taxiju (s kojim deli i dilemu virtuelne naspram prave vožnje). Istina, nedostaje produbljivanja etičke komponente da se nekog neiskusnog, s minimumom treninga stavi u kokpit pravog automobila u sportu koji može biti ekstremno opasan po zdravlje i po život, a u jednom trenutku film čak uspeva da zabasa u veoma upitne vode.
Ali scenaristi i Blomkamp su makar konstatovali činjenicu da s intelektualizacijom pristupa često ide i sekuritatizacija, da moderni automobili možda jesu bezbedni, ali su bez duše i ne nagone na avanturu, a da se to sve preselilo i u sport, pa je sportski duh opstao tek u virtuelnim sportovima. Sad, koliko je to kome dobro, a koliko kome loše, prosudite sami, ali svakako nemojte ovako nešto probavati kod kuće i na ulici.