kritika objavljena na XXZ
2023.
scenario i režija: A.V. Rockwell
uloge: Teyana Taylor, Aaron Kingsley Adetola, Aven Courtney, Josiah Cross, William Catlet, Terri Abney
Pred „domaćim“ igranim i „stranim“ dokumentarnim pobednicima Sundance festivala često stoji svetla budućnost u sezoni nagrada. Setimo se, recimo, precenjenog Whiplasha, ne-lošeg, ali tipskog uratka C.O.D.A. ili, ako ćemo se vraćati u naše krajeve, dokumentarca Honeyland. U svakom slučaju, već samo pojavljivanje na Sundanceu, o nagradama da i ne govorimo, je svojevrsna značka koja se s ponosom nosi i koja filmu po pravilu osigurava ekstenzivnu festivalsku turneju, možda i dobar start u sezoni nagrada. Ovogodišnji domaći igrani pobednik zimskog festivala u Park Cityju (savezna država Utah), A Thousand and One, dugometražni prvenac autorice kratkih filmova A.V. Rockwell, letos je posetio mnoštvo festivala, a u našim krajevima je stanica bila u Sarajevu.
Radnja filma smeštena je u New York, pre svega Harlem, i rastegnuta na raspon od nekih 11-12 godina od srednjih 90-ih do srednjih 2000-ih kada je grad sve dublje ulazio u proces džentrifikacije koji i dalje traje. To je, naravno, jedna između tema kojom se film bavi i autorica nas na to podseća ubacujući intermezzo sekvence vesti (koji je gradonačelnik izabran, šta je rekao, šta se dešava na ulicama i na tržištu nekretnina) iz tog perioda, ali daleko od toga da je jedina. Jer A Thousand and One je pre svega intimna drama o porodici koja u sebi spaja emocionalni naboj najsnažnijih melodrama s autentičnošću i realizmom socijalnih drama.
Sveže puštena iz zatvora, Inez (Taylor) na ulici prepoznaje svog sina Terryja (Adetola) kojeg je preuzela socijalna služba kada je Inez otišla u zatvor i smestila ga u hraniteljsku porodicu i pokušava da se upusti u razgovor s njim. Dečak to odbija i čini se da taj poslednji nije ujedno bio i prvi put da je majka ostavila sina na cedilu. Međutim, kad Inez sazna da se Terry ozledio pokušavajući da pobegne iz hraniteljske porodice i da je završio u bolnici, ona prelama da od sada pa u buduće, ma šta to značilo, ona bude njegova jedina majka, uprkos siromaštvu, ilegalnom statusu, nedostatku porodice i malobrojnosti prijatelja koje je uspela zadržati pored sebe.
Ona ga naprosto uzima sa sobom (što je krivično delo, budući da je Terry zvanično štićenik države), instruira kako da se krije i njih dvoje odlaze u novi život, od tuđih kauča, pa do svog stančića u zgradi na naslovnoj adresi. Uskoro Inez uspeva da mu pribavi lažna dokumenta na drugo ime i da ga upiše u školu, a kada iz zatvora izađe njen povremeno-stalni momak Lucky (Catlet), njih troje će jedno vreme zaista ličiti na pravu porodicu koja se s mukom, ali uporno bori protiv nedaća koje im život servira. Terry (kasnije ga igraju još dvojica glumaca, Courtney kao trinaestogodišnjaka i Cross kao sedamnaestogodišnjaka) napreduje u školi, čak pokazuje neke izuzetne rezultate i uspostavlja dobar kontakt sa svima u svojoj okolini, ali možda upravo zbog toga razotkrivanje tajni i majčinih grehova iz prošlosti za njega može biti još bolnije.
Iako A.V. Rockwell u svoj scenario ubacuje dosta klišeiziranih situacija kao što su razlaz majke i „očinske figure“, njegovu bolest i dečakovo konstantno prebacivanje majci zbog njenog beskompromisnog (možda bahatog) ponašanja, A Thousand and One većim delom deluje kao autentična, slojevita priča iz života. Ne radi se tu samo o detaljima socijalnog porekla koji igraju važnu ulogu u izgradnji likova, već o samoj njihovoj izgradnji koja za rezultat ima to da ih možemo zamisliti kao stvarne osobe u raznim situacijama (same situacije su tu manje bitne) i da njihov odnos možemo „kupiti“ kao stvaran. Gledalačke sposobnosti suspenzije neverice će biti iskušane tek na kraju, s kulminacijom i peripetijom koje u tom obliku možda i nisu bile potrebne, ali one svejedno neće značajno pokvariti utisak o filmu. Na ovom mestu treba pohvaliti promišljenu, preciznu režiju koja nikada nije nametljiva i izvrsno oko za detalj, kako kod same autorice, tako i kod njenog direktora fotografije Ericka K. Yuea.
Bonus su svakako i glumci koji rade izvrstan posao. Tri mlada glumca koji igraju Terryja su „nužno zlo“ za film ovog tipa (osim ako isti nije snimljen na način na koji je to Richard Linklater radio sa svojim magnum opusom Boyhood, što takođe nosi svoje rizike), sva trojica momčića i momaka su sami za sebe vrlo dobri i fizički dovoljno slični, ali svejedno njih trojica zapravo igraju isti lik i tu male razlike postaju očite. Nije do njih, koliko u oči upada koliko su promene kroz koje Terry prolazi dozirane i diskretne. Vrlo dobar je i William Catlet, iako zapravo nema puno prostora s likom Luckyja.
Zato je Teyana Taylor odlična, uprkos tome što primarno nije glumica, već pevačica, plesačica i koreografkinja. Ona doduše ima nešto glumačkog iskustva i izuzetnu prezentnost koja je ključna za ranije etape filma, ali i sposobnost da istu nekako umiri kasnije. U lik, pak, ulazi potpuno, onako kako retki profesionalni glumci mogu, ali bez „grešaka u koracima“ i lažiranja. Naprosto, svaki njeni postupak možemo da bez zadrške prihvatimo kao iskreni, impulsivni postupak njenog lika, pa tako Inez postaje jedan od filmskih likova koji mogu obeležiti ovu godinu, a A Thousand and One film o porodici, šta to uopšte znači, odrastanju kako deteta s roditeljem, tako i roditelja s detetom, te životu u surovoj i sve surovijoj sredini.