kritika objavljena na XXZ
2023.
režija: John Francis Daley, Jonathan Goldstein
scenario: John Francis Daley, Jonathan Goldstein, Michael Gillio
uloge: Chris Pine, Michelle Rodriguez, Hugh Grant, Daisey Head, Chloe Coleman, Justice Smith, Sophia Lillis, Regé-Jean Page
Vaš filmski kritičar je u svojoj mladosti proveo silne noći i vikende igrajući FRP sa svojim prijateljima. Svi smo počeli s Dungeons & Dragons pre nego što smo prešli na neke druge sisteme, naprednije ili posve minimalističke, i svi verovatno još uvek negde imamo setove različitih kockica. Sistema je puno, i čast svima (od War Hammera, GURPSa, White Wolfa, pa do posve opskurnih), ali Dungeons & Dragons, posebno u nešto novijoj „Advanced“ varijanti je s razlogom najpopularniji, zbog čega ga se među okorelim igračima često optužuje da prost, franšizno orijentisan i usmeren na izvlačenje para.
Kreatori igre i drugih sadržaja su se u različitim prilikama udruživali da taj svet prebace i u druge medije osim „stonih“ igara. S transferom na kompjuterske igrice je išlo najlakše i doguralo se najdalje, pa tako imamo Planscape Torment, Baldur‘s Gate, Icewind Dale, Neverwinter Nights i još gomilu drugih, ali D&D je svojevremeno imao TV emisije na svoju temu, animiranu seriju, fanovske knjige, pa čak i serijal filmova koji je započeo katastrofom 2000. godine da bi usledila dva još gora nastavka (2005, 2012) direktno za video. Opet, D&D je u solidnoj meri poslužio makar kao deo inspiracije za silne „fantasy“ filmove, a pominje se kao referenca i u brojnim drugima koji nisu nužno snimljeni na temu tog tipa fantazije.
Možda je upravo činjenica da junaci serije Stranger Things potakla autore filmskih komedija i dokazane igrače raznih društvenih igara Johna Francisa Daleya i Jonathana Goldsteina (vrlo zabavni film Game Night iz 2018. godine) i odgovorne iz produkcijske kuće Paramount da popularnoj „role play“ igri pruže još jednu filmsku, u perspektivi čak filmsko-franšiznu, šansu i tako smo dobili film podnaslovljen Honor Among Thieves. Oko test-projekcija i premijera, autori i producenti su izjavljivali kako je film namenjen „svima“, pod čime se podrazumeva i publika (bivših) igrača, kao i onih koji (možda) za Dungeons & Dragons prvi put čuju, što je pomalo rizičan pristup koji bi mogao naljutiti mnoge.
Priča filma deluje komplikovano, ali je zapravo bazična i dosta linearna. Edgin (Chris Pine) je delom pripovedač, a delom glavni junak, bard koji je nekada pripadao družini Harfista, ali se nakon tragedije u kojoj su thayevci ubili njegovu suprugu premetnuo u lopova prinuđenog da u paru s osramoćenom varvarkom Holgom (Rodriguez) krade na sitno i na krupno kako bi podizao svoju kći Kiru (Coleman). Njihovu družinu su još činili nesigurni i ograničeno sposobni čarobnjak Simon (Smith) i prevarant Forge (Grant), a ekipa odlazi na jednu poslednju avanturu zajedno s čarobnicom Sofinom (Head) kako bi se domogla neverovatnog blaga i moćnih relikvija od kojih bi Edgin za sebe zadržao jednu kako bi iz mrtvih podigao svoju suprugu i Kirinu majku.
Misija je pošla po zlu, Sofina je morala da zamrzne vreme, Edgin je svoju relikviju dao Forgeu kojeg je zavetovao da pazi na njegovu kći, ostali su se razbežali, a Edgin i Holga su uhapšeni i osuđeni. Zapravo, ceo prethodni pasus je deo njegovog govora pred sudom pre nego što uspeju da pobegnu. Jednom na slobodi, ali svejedno traženi, oni pokušavaju da pronađu ostatak ekipe, što im i uspeva u gradu Neverwinter u kojem je Forge sada gospodar, Sofina njegova savetnica, a Kira zbrinuta, ali donekle utamničena princeza. Ispada da je Forge lagao Kiri o sudbini njenog oca i Holge, a da je Sofina u dosluhu s mračnim silama crnih magova i nemrtvih ratnika, zbog čega naš duo mora da okupi deo stare ekipe kojoj će se pridružiti i neki novi članovi, poput thiefling-druidice Doric (Lilis) i paladina Xenka (Page), kako bi spasili svet od svojih bivših kompanjona.
Ako se pitate, hoće li tu biti pećina i lavirinata – hoće, i hoće li tu biti zmajeva – hoće. Jednog, debelog i proždrljivog će naša ekipa naći baš u pećini dok tragaju za relikvijom koja im je nasušno potrebna na misiji, s drugim, oživljenim od kamena, će se boriti u završnoj tučnjavi nakon što u lavirintu uspešno pobegnu od škorpio-pantera. Naravno, naći će se mesta za reference iz D&D kompjuterske mitologije, kao lokacije će se, pored Neverwintera, spomenuti i Baldur‘s Gate i na mapi pokazati Icewind Dale. Biće, takođe, i momenata duhovitosti namenjenih relaksaciji publike (iako neki „masteri“, voditelji igre, duhovitost za stolom najčešće zabranjuju), avanture, prijateljstva, spoznaje i svega drugog što jednu filmsku avanturu čini filmskom avanturom. Pitanje je koliko će time biti zadovoljni poslovično mrzovoljni okoreli igrači i fanovi igre i koliko će taj svet privući one koji o istoj nemaju ni blagog pojma (ako takvih uopšte ima), ali oni koji su je makar malo igrali će ukopčati da rediteljski duo i scenaristički trojac uspeva da uhvati njen duh, te da film podseća na ekranizaciju avanture odigrane za nečijim stolom u, recimo, desetak sesija.
U smislu čisto filmske izvedbe, film takođe nije loš, iako će „ne-igračima“ usfaliti malo pozadinske priče o likovima i o svetu u kojem se oni kreću i iako je dizajn na dosta mesta prilično generički (kao da je pokupljen iz neke još neobjavljene kompjuterske igrice). Iako je njihov osećaj za režiju uglavnom precizan, doduše bez prevelikih eskapada i ambicioznih poduhvata, a „tajming“ za komediju uglavnom na mestu, Daley i Goldstein se u priličnoj meri oslanjaju na vizuelne efekte koji sada deluju dobro (neki od njih čak i praktično, iako su gotovo sigurno CGI), ali je pitanje kako će ostariti, naročito tako nagomilani.
Sa druge strane, izvrstan posao je napravljen s glumačkom podelom i njihovim vođenjem kroz film. Chris Pine je dovoljno harizmatičan da ubedljivo iznese ulogu tipa koji, čini se, nema neku specifičnu veštinu kojom doprinosi ekipi, ali zato ima motiv i sposobnost da istu okupi oko svog cilja i plana. Michelle Rodriguez je kinetična i ekspresivna kao ratnica. Hugh Grant se uspešno prebacio s uloga romantičnih momaka na uloge ljigavaca i zlica, to mu izvrsno stoji i čini se da se ludo zabavlja igrajući ih, dok je Daisy Head pomalo bledunjava kao zla čarobnica, ali nisu li sve zapravo takve, makar na prvi pogled. Justice Smith i Sophia Lillis imaju nešto zajedničke hemije, Regé-Jean Page dostojanstvenu prezentnost, a Chloe Coleman (nedavno viđena u Planet 65) nastavlja niz uloga pasivne dece koja služe kao motivator odraslima da se upute na avanturu.
Konačna presuda za film je da je tu reč o korektnom, čak solidnom komadu bioskopske zabave koji zapravo pogađa suštinu, i filmsko-franšiznu i igračku. Od uspeha u bioskopima će zavisiti daljnja sudbina, ali ovakav komad nostalgije čak i u nastavcima može delovati blagotvorno na bivše i poneke sadašnje igrače koji vole filmove.