2014.
scenario i režija: Julius Avery
uloge: Ewan McGregor, Brenton Thwaites, Alicia Vikander, Jacek Koman, Matt Nable, Tom Budge, Nash Edgerton, Damon Herriman
“Stvari nisu onakve kakvim ih zamišljaš.” Ovu tipsku repliku izgovara Tasha (Vikander) na lagano preglumljenom ruskom akcentu engleskog jezika. “Meni se čini da uglavnom jesu”, odgovara J.R. (Thwaites), glavni junak, klinac koji se upetljao sa velikim gangsterima. Autor Julius Avery će se potruditi da ne samo J.R.-u, nego i svima nama dokaže ispravnost Tashine teze. Son of a Gun, kao i njegov protagonista ne zna tačno na čemu je, prolazi kroz standardne žanrove i očekivane tačke zapleta i obrate, pa od zatvorske drame, preko gangsterskog film dolazi do pljačkaške akcije i “caper” trilera.
Imamo tu akciju, jurnjavu, konstantnu napetost i standardne, mada solidno razrađene i obojene likove. Protagonisti možda ne možemo previše verovati zato što je mlad, zelen i nadobudan, ali baš zbog toga možemo navijati za njega. Njegovog mentora Brendana (McGregor) ćemo shvatiti ozbiljno jer je vešt i snalažljiv gangster, ali ipak ne svemoćan. Imamo tu i žensku koja je u jednakom omeru miks “femme fatale” iz noir filmova i proste i jednostavne “nagrade” za glavnog junaka. Imamo tu i bauk u vidu istočnoevropskih gangstera, a jedan od njih govori nekom čudnom, a ipak profiliranom dinaridskom varijantom našeg jezika. (Čovek se zove Marko Jovanović, nadimkom Mugsy, Australac je i na filmu je prvenstveno angažiran kao tehničar scenografije, pa mogu samo da pretpostavim kako je završio sa malom, ali koloritnom epizodom u filmu.) Dobro, ti gangsteri imaju standardna anglosaksonska imena i prezimena, što odaje utisak šlampavosti, ali to je tek minorna zamerka u ovom filmu koji svoju veoma standardnu priču kompenzira stalnom i sjajno doziranom napetošću, akcijom i odličnom režijom.
Sa J.R.-om se upoznajemo u trenutku u kom on dolazi u brutalni zatvor na izdržavanje relativno kratke kazne. Mlad i izgubljen, viđen je da u zatvoru postane meta siledžija i okorelih kriminalaca i vrlo je svestan toga. Zato bira jednog od njih, Brendana, ne bi li ga ovaj uzeo u zaštitu. Njihova poveznica je šah, ali zaštita svejedno nije usluga bez naplate, pa će J.R. sa slobode izvući Brendana iz ćorke.
Ta neverovatna sekvenca sa helikopterom kojoj prethodi potpuno urnebesni susret sa dilerom oružja, “ekserašem” i ljubiteljem preglasne jeftine muzike je ujedno i finale prvog čina. Sledi J.R.-ovo ufuravanje u gangsterski milje, upoznavanje sa Tashom i veliki posao, odnosno pljačka rudnika zlata koja će proći generalno po planu sa manjim trzavicama, pa onda obrat, izdaja, nameštaljka, jurnjava, skrivanje, osveta, znate već, gledali ste takve filmove.
Ono po čemu se Son of a Gun izdvaja je svojevrstan “no bullshit” stav. Autor je od početka svestan da je, ma kroz koji deo priče i žanr prolazio, takvih filmova već bilo. Neki od tih filmova su čak i iznimno dobri, nema mesta za veliku originalnost. Avery, iako debitant u celovečernjem formatu, pokazuje zrelost da ostane dovoljno skroman i ne pokušava sa “pomeranjem planina”. Jedina nada mu je da to što je smislio i napisao izrežira dobro i on to čini bez značajne greške.
Tako mu je casting perfektan. Brenton Thwaites je pametan izbor zbog svog zvezdanog potencijala više nego zbog svog realnog glumačkog umeća. On se već probija u Hollywoodu, ima za sobom neke zapažene naslove, te ugovore za još neke druge, industrija se “kladi na njega”. U ovakvom filmu za ovakvu ulogu realno nije neophodno nekakvo glumačko otkriće. Inovaciju nam, međutim, donosi u formi Ewana McGregora koji je dovoljno sazreo ili ostario da igra opasnog i okorelog gangstera koji ima inteligencije da skuje solidan plan i koji na promene istog ima nepredvidljive, često nasilne reakcije. McGregor, naravno, briljira. Alicia Vikander je glumica o kojoj ćemo tek slušati pošto se njena karijera kreće veoma brzo i veoma uzlaznom putanjom. Ovde ima takvu ulogu od koje možda neće zastati dah kao u Ex Machina, ali ipak u jedan tako standardni lik unosi nešto prirodnosti i ležernosti.
Dakle, svaka čast za izbor glumaca i rad sa njima. Avery, međutim, uspeva i još ponešto osim toga. Son of a Gun ima sjajan ritam sastavljen od adrenalinske, a opet nimalo “over the top” akcije koja se smenjuje sa nešto sporijih scena. Neke od njih su opuštene, neke druge napete, kao nekakvo ispitivanje snaga, kako na planu odnosa sa gangsterima, tako i na planu odnosa između J.R.-a i Tashe. Odličan je i soundtrack, pre svega originalni elektronski “score”, koji je, istina na momente preglasan i nimalo suptilan u svojoj sugestivnosti. Nije loš ni izbor postojećih pesama koje se čuju u filmu, mada je nekako standardan i očekivan.
Sve u svemu, Son of a Gun je sasvim solidan komad filmske zabave i vrlo kompletan i promišljen uradak za jednog debitanta. Ne očekujte ništa preterano novo, niti nešto što će vas naterati na razmišljanje. Očekujte dobru zanatsku vrednost i pametne autorske odluke. Prepustite se i uživajte u akcionom trileru starog kova.