kritika objavljena na XXZ
2021.
Scenario i režija: Aron Gaudet, Gita Pullapilly
Uloge: Kristen Bell, Kirby Howell-Baptiste, Paul Walter Hauser, Vince Vaughn, Joel McHale, Bebe Rexha
Svaki sistem, zvao se on kapitalizam, konzumerizam ili socijalizam, nije teško prokljuviti i zato isti može postati zabavan za nizanje „malih pobeda“. Anegdotalni dokazi spominju više likova u Srbiji olovnih 90-ih koji tehnički nisu kršili zakon, ali su, recimo, imali vezu koja im je omogućavala neogrničen broj čekova u doba hiperinflacije, pa su u svojim podrumima gomilali pekmeze, kobasice ili bicikle, dakle robu koja se može konzumirati ili eventualno prodati dalje kad zagusti jer, znamo, svaka roba nađe svog kupca, a i svaki kupac nađe svoju robu. Nema, dakle, ničeg lošeg u tome da zamrzivač uvek bude pun, i to upola cene zahvaljujući „sitnim pobedama“, ali problem je kada se taj adrenalin od tih ušteda mora održavati kupovinom drugog, trećeg, petog ili desetog zamrzivača. Sva mudrost je kako se igrati i pobeđivati, a ne preigrati se...
O tome šta se dešava kada se preigramo sa uštedama i zaradama na zicerima, pa ne znajući postanemo prestupnici, govori nam krimi-komedija Queenpins autorskog dvojca Aron Gaudet – Gita Pullapilly. Narečeni dvojac dolazi iz dokumentarističkog miljea, a Queenpins je filmska priča bazirana na istinitim događajima s početka prošle decenije koji su protresli Arizonu i deo ostatka Amerike, pa se to može učiniti kao dobitna kombinacija. Konačni domet ipak nije toliki, ali Queenpins je film za barem jedno opušteno i neobavezno gledanje.
Connie Kaminski (Kristen „Veronica Mars“ Bell) je rođena pobednica i trostruka olimpijska šampionka u brzom hodanju, ali je život nije mazio, a od stare olimpijske slave s pozadinom u tako egzotičnom sportu se ne živi, pa se udala za antipatičnog poreskog revizora Ricka (Joel „Jeff iz Communityja“ McHale) i nakon četiri neuspešne veštačke oplodnje utehu našla u skupljanju kupona i uštedama pri kupovini toliko da je kuću napunila zalihama kukuruznih pahuljica i toalet-papira. Muž je ne podržava u njenim aktivnostima, ali je zato pordržava komšinica JoJo (Howell-Baptiste) koja se i sama muči da pokrene vlastiti biznis. Nakon prelazne epizode sa lažnim reklamacijama i kamčenjem kompenzacija u vidu besplatnih primeraka artikala, Connie se odvažuje na sledeći korak.
Taj korak se u neku ruku može smatrati falsifikovanjem, a delom krađom i dilovanjem ukradenih kupona širom Amerike. Connie ima rudimentarni biznis-plan, JoJo joj ubrzo dolazi upomoć više iz osećaja drugarstva i obaveze nego zbog želje za zaradom. Međutim, kada žene uspeju u kratkom vremenskom periodu zaraditi i više nego što su očekivale, pa im zbog sumnjivosti ugase PayPal račun, onda shvataju da moraju angažovati nekoga da ih posavetuje kako oprati novac, a to je hakerka Tempe Tina (pevačica Bebe Rexha) sa kojom se JoJo već u prošlosti susrela. Pošto njih dve nisu u stanju upamtiti njena uputstva, njihovi pokušaji pranja novca postaju sve luđi, smešniji i kockarski rizičniji, od hangara sa kompletnom gamom Lamborghinija, preko ideje o preprodaji oružja, pa sve do špekulacije sa spermom traženog donora.
Prvi koji otkriva da tu nešto smrdi je detektiv za prodavnice Ken (Hauser) koji o prevari obaveštava FBI. Kako biro ima preča posla od poplave falsifikovanih kupona, oni to rešavaju da zakopaju u podrum i daju najinertnijem agentu koji će, pak, otkriti da u celu priču može uključiti poštu kao nekoga ukradenu robu nevoljno transportuje, pa tako na scenu stupa i prekaljeni poštanski inspektor Simon Kilmurry (Vaughn), pa će on i Ken pokušati prevarantkinjama stati na kraj...
Queenpins je jedan od onih „cigla-malter“ filmova koji kombinuju uglavnom poznate elemente na manje ili više razigran način. Autorskom dvojcu je svakako osnovni cilj satira američkog konzumerizma, birokratije i korporativne pohlepe, ali oni temi pristupaju pomalo u rukavicama, odnosno sa nekom potrebom za relaksacijom sadržaja. Autorski instinkt je tu sasvim pravilan jer filmovi o prevarama moraju biti pre svega zabavni, a tek posle toga možda poučni, ali realizacija ume da bude manjkava, posebno zbog igranja na zicere, a ponekad i na klozetski humor kojem ovde svakako nije mesto.
Sa svoje strane, glumci čine sve što je u njihovoj moći. Izbor Kristen Bell za očajnu domaćicu mlađe generacije je hrabar, ali se pokazao pravilnim jer je ona sačuvala ponešto od mladalačke aure naivnosti potrebne za ovakav lik. Njena partnerka iz poslednje sezone serije Veronica Mars Kirby Howell-Baptiste, ranije ove godine viđena i u Cruelli, joj sjajno sekundira, a Joel McHale opet reciklira svoju personu pametnjakovića i seronje. Sa druge strane, uobičajeni „comic relief“ Paul Walter Hauser (I, Tonya, Richard Jewell) i prekaljeni komičar koji je nedavno uzgojio i „badass“ trilersku i akcijašku personu, Vince Vaughn imaju dovoljno zajedničke hemije da svoje pasaže učine dovoljno podnošljivima dok čekamo da vidimo kakvu su blesavu ideju Connie i JoJo dobile dok ih konačno ne sustigne sudbina.
Na kraju, Queenpins je jedan od onih pero-lakih filmova koji vrlo dobro kombinuju istinu datu kroz ovlašne uvide sa eskapizmom koji je prisutan u tonu. Kao takav, može funkcionisati korektno na svim medijima, od bioskopa do videa i televizije. Ni u kojem slučaju nije esencijalna filmska lektira, ali nikome neće biti ni krivo što je tako nešto pogledao. Baš pravi „cigla-malter“ film za razbibrigu.