kritika objavljena na XXZ
2020.
scenario i režija: Maimouna Doucouré
uloge: Fathia Youssouf Abdillahi, Medina El Aidi, Esther Gohourou, Ilanah Cami-Goursolas, Myriam Hamma, Maimouna Gueye, Mbissine Thérese Diop, Demba Diaw
Još jednom su se publika i kritika grdno razišli oko percepcije jednog filma. To se u poslednje vreme dosta često događa, ali u slučaju francuskog Netflix-hita Cuties, razlog je barem jasan. Krivac za to je distributer, »streaming« gigant koji je lansirao u suštini groznu i potpuno pogrešnu »provokativnu« kampanju na osnovu čijih je elemenata (poster i foršpan) publika bila navedena da je reč o pedofilskom porno-filmu. Rezultat je konfuzija i neargumentovana pljuvačina onih koji dalje od reklamnog materijala nisu otišli, a ipak su formirali i u doba internetske »demokratije« iskazali svoje mišljenje.
Cutiesje svakako film o (dobrovoljnoj) hiper-seksualizaciji koju su prigrlile devojčice iz određenih socijalnih grupacija na ulasku u pubertet, ali je zapravo film o tim devojčicama, pubertetu i različitim međusobno suprotstavljenim destruktivnim silama koje na njih deluju. Naravno, u filmu ima momenata koji testiraju granice dobrog ukusa, i to sa dobrim razlogom, ali je krajnje površno samo se za njih hvatati.
Junakinja filma iz čije perspektive sve vidimo je Amy (Youssouf Abdillahi), jedanaestogodišnja devojčica koja odrasta u getu pariskog predgrađa. Ona dolazi iz familije senegalskih imigranata, vrlo tradicionalnih i religioznih, tako da je za nju, njenog hiperaktivnog mlađeg brata (Diaw), požrtvovanu, ali strogu majku (Gueye) i majčinu konzervativu tetku (Diop) jedini oblik socijalnog života poseta džamiji u kojoj ih imam uči da se po Kuranu žene moraju potčinjavati svojim muževima, braći i očevima. Dodatni pritisak na nju stvara i to da se njen otac sprema u domaćinstvo (mali, nagužvani stan) dovesti svoju novu, drugu ženu, uz potčinjavanje i sasluživanje Amyne majke. Devojčica u tome vidi nepravdu u kojoj nije dovoljno samo ne učestvovati, već joj se treba odupreti.
Sasvim novi svet, pak, otkriva u školi gde su četiri devojčice njenih godina, njena komšinica Angelica (El Aidi) i njene tri prijateljice Coumba (Gohourou), Jess (Cami-Goursolas) i Yasmine (Hamma), oformile naslovnu plesnu trupu. Tip plesa je visoko-seksualizirano mrdanje zadnjicom poznato kao »twerking« i sprema se veliko takmičenje na nivou celog grada na kojem Angelica i kompanija žele pobediti svoje arhi-rivalke. Amy im želi prići i pridružiti se, uprkos inicijalnom otporu i kameraderiji, pa stoga vežba plesne pokrete, sprijateljuje se sa Angelicom (posebno nakon što Yasmine ispadne iz trupe) i otkriva novi svet mobilnih telefona, društvenih mreža i materijalizma.
Ona tako biva razapeta između opresivnog sveta koji ima kod kuće i naoko emancipatorskog sa svojim prijateljicama. U svemu tome, pak, potrebno je naći balans, jer i taj materijalistički svet ponuđen kao lažna alternativa putem televizije i interneta ima neka svoja stroga pravila. Kako biti devojka a ne devojčica? Kako biti slobodna žena, a ne biti »drolja«? Kako spoznati i održati prijateljstvo u okruženju u kojem emocije pod normalno »ubrzavaju od nula do sto« u sekundi?
Ako ništa drugo, Maimouna Doucouré, francuska glumica i filmska autorica afričkog porekla, vrlo dobro poznaje svet koji portretira, kako u socijalnom, tako i u etničkom i kulturološkom smislu. Poznaje pritisak i mehanizme po kojima on deluje, posebno u okruženju geta. Jasno joj je da se neke stvari, poput volatilnih odnosa među drugaricama u starijim razredima osnovne škole, nikada ne menjaju, a da se neke druge, poput upliva neke »strane« kulture menjaju samo pojavno. Pre »twerkinga« kao plesa i »trapa« kao muzike je tu bio hip hop, a pre toga nešto drugo. Ono što se, međutim, nikako ne menja je činjenica da površne, sub-kulturne identifikacije nisu pravi put oslobođenja, nalaženja samog sebe i svog mesta u svetu, ma koliko se svojom instantnošću činile kao dobar izbor.
I kao film, Cuties je na visokom nivou, pre svega zahvaljujući dobrim instinktima svoje autorice da uloge dodeli redom amaterima i naturščicima koji se odlično uklapaju u pozadinu, odnosno iz nje istupaju taman koliko treba, i svoje likove nose sasvim prirodno. Afektiranje je svakako prisutno, ali, uostalom, ne afektiraju li tinejdžeri i tinejdžerke sami po sebi, i to na dnevnoj bazi? Ima tu i ružnih i etički upitnih momenata, na primer ekstenzivne scene plesa sa jasnom insinuacijom na seksualnost, ali to je sasvim opravdano, ne samo iz razloga realizma, već i kao istinska provokacija publike koja uglavnom okreće glavu od adolescenata i prevrće očima na njihovo ponašanje.
Cutiesje svakako iskren film, ali pitanje je koliko je zapravo nov i originalan. Paralele sa filmom Girlhood Céline Sciamme su očite, premda je Sciammin film nešto stilizovaniji i smešten u nešto, etički gledano, sigurnije okruženje starijih tinejdžerki. Sa Cuties, pak, Maimouna Doucouré podiže uloge u svakom smislu i uspeva da nas isprovocira, ponekom sitnijem pripovedačkom i rediteljskom propustu uprkos. Uspeh je još i veći ako uzmemo u obzir da se radi o debitantskom ostvarenju.