kritika objavljena na XXZ
2019.
scenario i režija: Andrej Košak
uloge: Vlado Novak, Silva Čušin, Aleksandra Balmazović, Iva Krajnc Bagola, Blagoj Veselinov, Valter Dragan, Peter Musevski, Rok Vihar, Uroš Potočnik, Jure Ivanušič, Milan Točinovski, Igor Zupe
Možda to sada deluje sasvim trivijalno, ali situacija sa globalnom epidemijom može iz korena promeniti način distribucije i konzumacije filmova na globalnom nivou. Nije to čak ni neka naročita novina, "streaming" platforme su u usponu već godinama, ljudi filmove gledaju sami, u parovima ili manjim grupama u udobnosti vlastitog doma, a, sudeći po finansijskoj statistici, u bioskop se ide u porodičnoj ili drugarskoj varijanti na spektakl, 3D, IMAX, 4D (ili kako se već zove onaj lunapark sa drmanjem, produvavanjem i prskanjem).
Međutim, to nije bio centralni motiv da se u karantinskim uslovima, kada su već kino-dvorane zatvorene, na stranici Baze slovenačkih filmova (BSF, inače hvalevredan projekat u kojem učestvuje kompletna filmska struka) pojavi novi film Andreja KošakaSvi protiv svih. Nije to bila ni prekinuta bioskopska distribucija koja je ionako na domaćem terenu bila pri kraju, dok je međunarodna premijera održana nedavno na beogradskom Festu. Razlog za to je bila iznenadna smrt glumca Petra Musevskog kojem je uloga inspektora u ovom filmu bila poslednja.
Mesto radnje filma je fiktivni pod-alpski gradić Rovte kojim već decenijama vlada gradonačelnik Franc Kramberger, zvani Franta (Novak), kadar konzervativne (takođe fiktivne) stranke KDS. Za vreme svoje vladavine je svakako nakupio dovoljno afera, izbori su iza ugla i on u anketama ne stoji najbolje, čini se da njegov oponent Jerovšek (Vihar) vodi. Franta, sklon aferama i privatno dok njegova žena Tončka (Čušin), čini se, ništa ne sumnja, a kćerka Petra (Balmazović) ga smatra za heroja, mora nešto da učini, a rešenje mu predlaže njegova ljubavnica i neto-dobitnik najsvežije afere u kojoj joj je dodelio opštinski stan, Jožica (Krajnc Bagola): da angažuje kriminalca Fleischmanna (Dragan) kako bi Jerovšku brzo napakovao aferu.
Štos je u tome da je Fleischmann sa svojom ekipom preterao i uslikao omamljenog političara u krevetu sa dvojicom maloletnika, a fotografije poslao lokalnom listu. Jerovšek tako postaje predmet policijske istrage koju vodi inspektor starog kova Berginc (Musevski), ali pritisak ne izdržava, pa je inspektor još rešeniji da pohvata sve konce i stvar ispita do kraja. U tome će mu ključno pomoći fotograf Bojan (Veselinov) koji verovatno jedini nema šta da krije, dok se između njega i Petre razvija nešto što bi moglo da preraste u romansu...
Ko Sloveniju ne poznaje izbliza, pa je oduševljen njenom uređenošću, funkcionalnošću, prirodnim lepotama i disciplinovanim stanovništvom, ne može ni da pretpostavi šta se sve zapravo dešava na mikro-nivou lokalnih sredina i idiličnih, uspavanih malih gradova. Uostalom, onaj "zimski ustanak" 2012/13. počeo je sa protestima protiv ondašnjeg mariborskog gradonačelnika po kojem je Franta modeliran, što je dodatno pojačano time da je uloga dodeljena prvaku mariborskog pozorišta Vladi Novaku. U međuvremenu, sa novom vladom ultra-desne orijentacije i diktatorskih ambicija koja vanredne mere oko suzbijanja epidemije koristi kako bi ugušila opoziciju i koja je dotičnog bivšeg gradonačelnika uposlila kao državnog sekretara u ministarstvu policije, Svi protiv svih je postao izuzetno aktuelan film.
Problem je, međutim, u tome što su aluzije na stvarne afere oko kojih Košak gradi zaplet celog filma suviše direktne i očigledne svakom ko makar i elementarno prati slovenačku političku scenu. Samim time što one vode poreklo iz ipak većeg grada (sve su mariborske, uključujući i dodeljivanja stana vidovnjakinji), one bi teško bile izvedive u gradiću poput Rovti gde svi praktično znaju sve (lokacija snimanja je bio Kamnik, s tim da Rovte u filmu deluju još manje od toga). U tom smislu, Košak ima ispravan instinkt za društvene probleme (ipak je reč o filmskom stvaraocu čiji su filmovi po pravilu angažovani, i čiji je Autsajder presudno uticao na generacije filmske publike u Sloveniji i celoj bivšoj Jugoslaviji), ali nepotrebno podiže uloge da priča ode dovraga ili se trivijalizuje.
To se i dešava: prosto, klupko zločina je masivno i zapleteno, pa se u rasplitanju istog Košak oslanja i na klišee kojima je mesto u melodramama i na prigodna ad-hoc rešenja da pametni inspektor sve pokopča iz prve. Pritom su i Peter Musevski i Vlado Novak sjajni glumci i zadovoljstvo ih je gledati kako se nadmudruju, iako dele samo dve scene, tako da gluma tu nije problem. Nije ni kod Blagoja Veselinova, iako njegov lik ipak poseduje jedan neiskorišteni potencijal jer se Košak ne usuđuje da se pozabavi odnosom Slovenije i na državnom i na lokalnom nivou prema imigrantima iz bivše Jugoslavije (možda to zapravo nije ni loša odluka, makar nema rasplinjavanja). Problem je, međutim, sasvim promašen "casting" Aleksandre Balmazović koja je vidno prestara za lik studentkinje, pa makar i večite, ali je to verovatno ustupak koji je Košak morao da učini glumici koja je ujedno i producentkinja.
Na tehničkom planu, Svi protiv svih je kompetentno urađen, ali ne više od toga. Fotografija Jasona Manna ima određene "turističke" kvalitete, totali podsećaju na razglednice, montaža Martina Ivanovaosigurava preglednost i pratljivost, dok je Košakova režija školska, naročito u smislu kadriranja (uglavnom plan-kontraplan u dijaloškim scenama kojima se, u odsustvu akcije i budžeta za nju, stvara napetost), zbog čega se teško može nazvati spektakularnom. U krajnjoj liniji, Svi protiv svih je film dobrih i ispravnih namera, ali ne i takvih dometa. Ali je gest slovenačkih filmskih institucija da se na taj način oda počast pokojnom glumcu u svakom slučaju izuzetan.