kritika objavljena na portalu Dokumentarni.net
![]()
“Zaboravljeni slučaj Hammarsköjld” /“Cold Case Hammarskjöld” (2019), prikazan na nedavno završenom 17. Human Rights Film Festivalu u Zagrebu, najnoviji je dokumentarac danskog novinara, karikaturiste, satiričara, pozorišnog i filmskog autora Madsa Brügeračiji se metod rada najviše oslanja na Michaela Moorea i njegove provokacije globalnog auditorijuma, te gonzo-novinara Huntera S. Thompsona. Brügeru, naime, nije strano izmišljanje identiteta za potrebe svog projekta (“Ambasador”, “Crvena kapela”), bile one istraživačke ili dramaturške.
U njegovom najnovijem dokumentarnom filmu to ipak nije slučaj, s obzirom na to da se Brüger zapravo uključuje u istragu započetu od strane švedskog privatnog istražitelja Görana Björkdahla – misteriozne i još uvek nerasvetljene pogibije bivšeg generalnog sekretara UN-a, Daga Hammarskjöldačiji se avion srušio u noći između 17. i 18. septembra 1961. godine. Dogodilo se to na zvaničnoj diplomatskoj misiji nedaleko od aerodroma Ndola, u nekadašnjoj Severnoj Rodeziji, današnjoj Zambiji. Okolnosti same nesreće poprilično su sumnjive, uprkos inicijalnoj teoriji o rušenju aviona usled pilotske pogreške. S druge strane, postoje indicije da je Hammarskjöldov avion namerno oboren, pa se istraga pred međunarodnim telima, uz diplomatske pritiske i kočnice, sporadično otvara. Slučaj je još uvek nerešen, ali izniman međunarodni uspeh “Zaboravljenog slučaja Hammarsköjld” (svetska premijera i nagrada za režiju u konkurenciji stranih dokumentaraca na Sundance Film Festivalu, nominacija za Nagradu LUX) generirao je dovoljno interesa javnosti da se isti sačuva od potpunog zaborava.
![]()
Ključna stvar za slučaj mogućeg ubistva (ili, pak, kako to Brüger u jednom trenutku kaže, najdivljije moguće teorije zavere), kao i za sam film, političko-istorijski je kontekst Hladnog rata, dekolonizacije Afrike, neokolonijalnih težnji bivših zapadnih gospodara, finansijskih interesa korporacija te političkih interesa globalnih i lokalnih sila. Isprva otpisan kao bezlični švedski tehnokrata, Hammarskjöld je zapravo bio gorljivi branitelj nezavisnosti i pune samostalnosti novih afričkih država, uključujući i DR Kongo koji se pod vođstvom Patricea Lumumbe oslobodio belgijske kolonijalne čizme. Nedugo po oslobođenju, u Kongu izbiva građanski rat, Hammarskjöld s pozicije generalnog sekretara UN-a naređuje intervenciju i šalje mirovne snage, ali bez uspeha. Hammarskjöld usudnog dana poleće prema rudama bogatoj provinciji Katangi, kako bi pronašao zajednički jezik s vođom pobunjenika Moiseom Tshombeom. Do susreta nikad nije došlo jer se avion generalnog sekretara UN-a srušio niti deset kilometara od konačnog odredišta.
Deo srušenog aviona završio je u posedu Björkdahlovog oca, inače bivšeg karijernog diplomate. Navodno je upravo ovaj dokaz predstavljao inicijalnu kapislu za otvaranje istrage. Ipak, potraga za fizičkim dokazima sabotaže ili obaranja aviona ubrzo nailazi na nepremostive prepreke: dvojica Nordijaca ne dobivaju potrebne dozvole za iskopavanje ostataka aviona, a ni potraga za svedocima ne završava s uspehom. Neposredni svedoci pada aviona ne usuđuju se izaći u javnost, izveštaj kontrole leta je izgubljen pa ponovno napisan po sećanju, dok su potencijalni vinovnici incidenta – dvojica mogućih plaćenika-pilota vojnog aviona koji je navodno pucao na Hammarskjöldov DC-6 – mrtvi. Ključnim će se možda ispostaviti spisi u posedu južnoafričkog Komiteta za istinu i pomirenje (TRC) koji insinuiraju mogućnost postojanja veze tajanstvene organizacije – skrivene pod krinkom Južnoafričkog instituta za pomorska istraživanja (SAIMR) – sa samim incidentom. Daljnje istraživanje organizacije i njenog lidera Keitha Maxwella, međutim, otkriva potencijalne veze sa stranim obaveštajnim službama i južnoafričkim vojnim vrhom za vreme apartheida, te otkriva mogućnost sudjelovanja SAIMR-a u afričkim državnim udarima, ali i u namernom širenju HIV virusa među crnim stanovništvom Južnoafričke republike i okolnih zemalja.
![]()
SAIMR je centralna enigma Brügerovog filma: postoji li uopće ova organizacija, koliko ljudi i kakvog profila broji, radi li se tek o fikciji poludelog rasiste Maxwella, njegovoj elaboriranoj prevarantskoj shemi ili frontu za mutne i zapravo bolesne operacije? Indicije postoje za sve od navedenog, ali celovit zaključak nemoguće je izvući, stoga “Zaboravljeni slučaj Hammarsköjld” istovremeno pliva dokumentarnim vodama, ali i onima političkog trilera (ili čak horora), koristeći se dramaturgijom dokudrame i mehanikom mockumentaryja. Na pitanje kako Brüger sve spaja u jednu celinu takođe je teško dati konkluzivan odgovor; autor u svojem rediteljskom arsenalu poseduje obilje tehnika i trikova, iz različitih motiva.
Svakako se za početak podrazumevaju klasični intervjui, telefonski ili licem u lice, s ljudima koji možda znaju delić zagonetke u fokusu reditelja. Brüger u filmu koristi arhivski materijal te kućne Super-8 snimke, dok animacijom elegantno ilustruje pojedine spise i svedočanstva, najčešće sumnjive uverljivosti. Funkcioniše čak i meta-nivo u kojem reditelj, obučen u belo poput kolonijalnog gospodara, svoja razmišljanja diktira dvema crnim sekretaricama koje često postavljaju inteligentna i iskrena pitanja. Brüger oko sredine filma ipak odlazi nekoliko koraka predaleko, komentarišući svoj rad i (ne)uspeh istrage. Sasvim je problematična i struktura filma u vidu poglavlja nejednake dužine, dok ni sami prelazi između poglavlja, materijala i preokupacija nisu savršeno glatki, već se čine krajnje arbitrarnima. Upitna je i etička strana medalje, pa je nejasno koliko Brüger priča svoju priču, a koliko je zapravo prisvaja iz knjige“The UN, The Cold War And White Supremacy In Africa” Susan Williams koja se u filmu uopšte ne spominje.
“Zaboravljeni slučaj Hammarsköjld” je izrazito efektan film, koji će gledaoca zaintrigirati na prvu i uvesti ga u svoj konspirativni narativ, ostavljajući ga na kraju s daleko više pitanja od odgovora, što je Brügeru svakako i bio cilj. U konačnici sasvim dovoljno da pokrije čak i ne tako sitne logičke nedostatke i pomalo bizarne autorske odluke danskog dokumentariste. Kako god bilo, smrt Daga Hammarskjölda ostaje misterij i u 2019. godini.
“Zaboravljeni slučaj Hammarsköjld” /“Cold Case Hammarskjöld” (2019), prikazan na nedavno završenom 17. Human Rights Film Festivalu u Zagrebu, najnoviji je dokumentarac danskog novinara, karikaturiste, satiričara, pozorišnog i filmskog autora Madsa Brügeračiji se metod rada najviše oslanja na Michaela Moorea i njegove provokacije globalnog auditorijuma, te gonzo-novinara Huntera S. Thompsona. Brügeru, naime, nije strano izmišljanje identiteta za potrebe svog projekta (“Ambasador”, “Crvena kapela”), bile one istraživačke ili dramaturške.
U njegovom najnovijem dokumentarnom filmu to ipak nije slučaj, s obzirom na to da se Brüger zapravo uključuje u istragu započetu od strane švedskog privatnog istražitelja Görana Björkdahla – misteriozne i još uvek nerasvetljene pogibije bivšeg generalnog sekretara UN-a, Daga Hammarskjöldačiji se avion srušio u noći između 17. i 18. septembra 1961. godine. Dogodilo se to na zvaničnoj diplomatskoj misiji nedaleko od aerodroma Ndola, u nekadašnjoj Severnoj Rodeziji, današnjoj Zambiji. Okolnosti same nesreće poprilično su sumnjive, uprkos inicijalnoj teoriji o rušenju aviona usled pilotske pogreške. S druge strane, postoje indicije da je Hammarskjöldov avion namerno oboren, pa se istraga pred međunarodnim telima, uz diplomatske pritiske i kočnice, sporadično otvara. Slučaj je još uvek nerešen, ali izniman međunarodni uspeh “Zaboravljenog slučaja Hammarsköjld” (svetska premijera i nagrada za režiju u konkurenciji stranih dokumentaraca na Sundance Film Festivalu, nominacija za Nagradu LUX) generirao je dovoljno interesa javnosti da se isti sačuva od potpunog zaborava.
Ključna stvar za slučaj mogućeg ubistva (ili, pak, kako to Brüger u jednom trenutku kaže, najdivljije moguće teorije zavere), kao i za sam film, političko-istorijski je kontekst Hladnog rata, dekolonizacije Afrike, neokolonijalnih težnji bivših zapadnih gospodara, finansijskih interesa korporacija te političkih interesa globalnih i lokalnih sila. Isprva otpisan kao bezlični švedski tehnokrata, Hammarskjöld je zapravo bio gorljivi branitelj nezavisnosti i pune samostalnosti novih afričkih država, uključujući i DR Kongo koji se pod vođstvom Patricea Lumumbe oslobodio belgijske kolonijalne čizme. Nedugo po oslobođenju, u Kongu izbiva građanski rat, Hammarskjöld s pozicije generalnog sekretara UN-a naređuje intervenciju i šalje mirovne snage, ali bez uspeha. Hammarskjöld usudnog dana poleće prema rudama bogatoj provinciji Katangi, kako bi pronašao zajednički jezik s vođom pobunjenika Moiseom Tshombeom. Do susreta nikad nije došlo jer se avion generalnog sekretara UN-a srušio niti deset kilometara od konačnog odredišta.
Deo srušenog aviona završio je u posedu Björkdahlovog oca, inače bivšeg karijernog diplomate. Navodno je upravo ovaj dokaz predstavljao inicijalnu kapislu za otvaranje istrage. Ipak, potraga za fizičkim dokazima sabotaže ili obaranja aviona ubrzo nailazi na nepremostive prepreke: dvojica Nordijaca ne dobivaju potrebne dozvole za iskopavanje ostataka aviona, a ni potraga za svedocima ne završava s uspehom. Neposredni svedoci pada aviona ne usuđuju se izaći u javnost, izveštaj kontrole leta je izgubljen pa ponovno napisan po sećanju, dok su potencijalni vinovnici incidenta – dvojica mogućih plaćenika-pilota vojnog aviona koji je navodno pucao na Hammarskjöldov DC-6 – mrtvi. Ključnim će se možda ispostaviti spisi u posedu južnoafričkog Komiteta za istinu i pomirenje (TRC) koji insinuiraju mogućnost postojanja veze tajanstvene organizacije – skrivene pod krinkom Južnoafričkog instituta za pomorska istraživanja (SAIMR) – sa samim incidentom. Daljnje istraživanje organizacije i njenog lidera Keitha Maxwella, međutim, otkriva potencijalne veze sa stranim obaveštajnim službama i južnoafričkim vojnim vrhom za vreme apartheida, te otkriva mogućnost sudjelovanja SAIMR-a u afričkim državnim udarima, ali i u namernom širenju HIV virusa među crnim stanovništvom Južnoafričke republike i okolnih zemalja.
SAIMR je centralna enigma Brügerovog filma: postoji li uopće ova organizacija, koliko ljudi i kakvog profila broji, radi li se tek o fikciji poludelog rasiste Maxwella, njegovoj elaboriranoj prevarantskoj shemi ili frontu za mutne i zapravo bolesne operacije? Indicije postoje za sve od navedenog, ali celovit zaključak nemoguće je izvući, stoga “Zaboravljeni slučaj Hammarsköjld” istovremeno pliva dokumentarnim vodama, ali i onima političkog trilera (ili čak horora), koristeći se dramaturgijom dokudrame i mehanikom mockumentaryja. Na pitanje kako Brüger sve spaja u jednu celinu takođe je teško dati konkluzivan odgovor; autor u svojem rediteljskom arsenalu poseduje obilje tehnika i trikova, iz različitih motiva.
Svakako se za početak podrazumevaju klasični intervjui, telefonski ili licem u lice, s ljudima koji možda znaju delić zagonetke u fokusu reditelja. Brüger u filmu koristi arhivski materijal te kućne Super-8 snimke, dok animacijom elegantno ilustruje pojedine spise i svedočanstva, najčešće sumnjive uverljivosti. Funkcioniše čak i meta-nivo u kojem reditelj, obučen u belo poput kolonijalnog gospodara, svoja razmišljanja diktira dvema crnim sekretaricama koje često postavljaju inteligentna i iskrena pitanja. Brüger oko sredine filma ipak odlazi nekoliko koraka predaleko, komentarišući svoj rad i (ne)uspeh istrage. Sasvim je problematična i struktura filma u vidu poglavlja nejednake dužine, dok ni sami prelazi između poglavlja, materijala i preokupacija nisu savršeno glatki, već se čine krajnje arbitrarnima. Upitna je i etička strana medalje, pa je nejasno koliko Brüger priča svoju priču, a koliko je zapravo prisvaja iz knjige“The UN, The Cold War And White Supremacy In Africa” Susan Williams koja se u filmu uopšte ne spominje.
“Zaboravljeni slučaj Hammarsköjld” je izrazito efektan film, koji će gledaoca zaintrigirati na prvu i uvesti ga u svoj konspirativni narativ, ostavljajući ga na kraju s daleko više pitanja od odgovora, što je Brügeru svakako i bio cilj. U konačnici sasvim dovoljno da pokrije čak i ne tako sitne logičke nedostatke i pomalo bizarne autorske odluke danskog dokumentariste. Kako god bilo, smrt Daga Hammarskjölda ostaje misterij i u 2019. godini.