kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda i na portalu Analitika
![]()
Malo je filmskih autora koji su uspeli da iskombinuju i raznovrsnost i veličinu opusa, odnosno tempo stvaranja od prosečno jednog filma na dve godine – kao francuski režiser i scenarista Olivije Asaja. Njegovi filmovi nisu uvek savršeni, svakom se može naći i nekoliko mana, ponekad čak i krupnih, ali makar mu predanosti poslu ne manjka.
Na primer, „Wasp Network“, koji je premijerno prikazan u Veneciji, četvrti je njegov film u pet godina. Dolazi nakon niza koji sačinjavaju „Clouds of Sils Maria“ (2014) u kojem je otkrio novu-staru glumačku dimenziju Kristin Stjuart, zvezde sage „Twilight“; zatim „Personal Shopper“ (2016) sa istom glumicom u ponajboljoj ulozi i impresivni „Non-Fiction“ (2018) koji se „ljubovanjem“ u buržoaskom krugu bavio na vrlo svež način.
Pre tog niza Asaja je napisao i režirao poluautobiografski film „Something in the Air“ (2012) u kojem se priseća revolucije 1968. godine iz ličnog ugla i mamutsku petostatnu trodelnu mini-seriju „Carlos“ (2010), biografiju Šakala, najpoznatijeg svetskog profesionalnog teroriste.
„Wasp Network“ ima najviše sličnosti upravo sa ovim naslovom, ne samo zbog glavnog glumca Edgara Ramireza, latino-miljea i španskog jezika koji se predominantno čuje, već i zbog biografske osnove („zasnovano na stvarnim događajima“) i ugođaja raskošne, fantastično uslikane televizijske mini-serije sa lokacijama od kojih zastaje dah. Temeljna razlika je u formatu. „Wasp Network“ traje malo više od dva sata - i to se oseća na ne baš dobar način.
Naprosto, previše je likova i događaja, a kontekst je specifičan i ne naročito poznat. Reč je o mreži kubanskih špijuna koji su se infiltrirali u redove antikomunističke kubanske dijaspore u Majamiju, otkrili njene veze sa organizovanim kriminalom i terorističkim akcijama, ali i američkim zvaničnim i poluzvaničnim strukturama. „Kubanska petorka“, odnosno špijuni koji se nisu sklonili na vreme, pohvatani su, procesuirani i osuđeni u sudskom procesu koji možemo smatrati poslednjim hladnoratovskim događajem te vrste. To potvrđuje i naslov knjige Fernanda Moraisa koja je poslužila kao inspiracija.
Prvo upoznajemo Renea (Ramirez), pilota kubanske vojske koji jednog dana, gotovo iznenada, odluči da rizikuje sve i ukrade avion, proleti ispod radara i prebegne u Majami, za sobom ostavivši kćerkicu i ženu Olgu (Penelopa Kruz, izvrsna kao i uvek kad glumi na maternjem jeziku).
Rene se brzo uvezuje sa dijasporom, najviše sa Hozeom Basultom (Leonardo Ezbaralja), vođom navodno humanitarne organizacije za čiji račun pilotira na raznim sumnjivim i neprijavljenim letovima. Za to vreme Olga se nosi sa statusom žene izdajnika, pritom želeći da i sama emigrira zbog kćeri i boljeg života, dok ne otkrije nešto iznenađujuće... Rene je na specijalnoj misiji za račun države.
Od kolega, tu je još jedan pilot, Huan Pablo Roke (Vagner Moura) koji je preplivao zaliv Guantanamo i tamo se predao američkoj vojsci. On je onako gangsterski šarmantan i naizgled bezobziran. Brzo napreduje, ženi se lokalnom lepoticom (Ana de Armas), a njihova svadba ima status društvenog događaja decenije. Od Reneovih kolega izdvaja se još i šef i koordinator misije Hernandez (Gael Garsija Bernal) koji je skromni, sušti profesionalac.
Likova, naravno, ima koš i još. Ponekad ih je teško ispratiti i naći im tačno mesto u mozaiku događaja, interesa i konteksta, što film opterećuje i ukazuje na to da bi ovakav materijal bolje disao u nekom dužem, TV formatu. Asaja se čupa kako zna i ume, čak na pola filma uvodi naratora i pravi rekapitulaciju „četiri godine ranije“, što baš i nije primer vrhunske elegancije ni dramaturgije ni režije, a pride i ostavlja utisak da je ova bioskopska verzija možda isečena iz neke buduće mini-serije.
Opet, i pored toga, „Wasp Network“ nije dosadan, za šta bi trebalo posebno pohvaliti montažera Simona Žakea koji čini čuda da održi ritam. Glumci su izvrsno izabrani i zaduženi za relativno jasne junake, iako dodatni razvoj likova ne bi škodio, a vizuali poput scenografije, kostimografije i fotografije su prava bombona i glavni adut filma. Asaja, dakle, nije napravio čudo, ali je „Wasp Network“ i pored toga sasvim korektan film koji ne upada u zamke politizacije, već razmerno detaljno priča vrlo zahtevnu priču.
Na primer, „Wasp Network“, koji je premijerno prikazan u Veneciji, četvrti je njegov film u pet godina. Dolazi nakon niza koji sačinjavaju „Clouds of Sils Maria“ (2014) u kojem je otkrio novu-staru glumačku dimenziju Kristin Stjuart, zvezde sage „Twilight“; zatim „Personal Shopper“ (2016) sa istom glumicom u ponajboljoj ulozi i impresivni „Non-Fiction“ (2018) koji se „ljubovanjem“ u buržoaskom krugu bavio na vrlo svež način.
Pre tog niza Asaja je napisao i režirao poluautobiografski film „Something in the Air“ (2012) u kojem se priseća revolucije 1968. godine iz ličnog ugla i mamutsku petostatnu trodelnu mini-seriju „Carlos“ (2010), biografiju Šakala, najpoznatijeg svetskog profesionalnog teroriste.
„Wasp Network“ ima najviše sličnosti upravo sa ovim naslovom, ne samo zbog glavnog glumca Edgara Ramireza, latino-miljea i španskog jezika koji se predominantno čuje, već i zbog biografske osnove („zasnovano na stvarnim događajima“) i ugođaja raskošne, fantastično uslikane televizijske mini-serije sa lokacijama od kojih zastaje dah. Temeljna razlika je u formatu. „Wasp Network“ traje malo više od dva sata - i to se oseća na ne baš dobar način.
Naprosto, previše je likova i događaja, a kontekst je specifičan i ne naročito poznat. Reč je o mreži kubanskih špijuna koji su se infiltrirali u redove antikomunističke kubanske dijaspore u Majamiju, otkrili njene veze sa organizovanim kriminalom i terorističkim akcijama, ali i američkim zvaničnim i poluzvaničnim strukturama. „Kubanska petorka“, odnosno špijuni koji se nisu sklonili na vreme, pohvatani su, procesuirani i osuđeni u sudskom procesu koji možemo smatrati poslednjim hladnoratovskim događajem te vrste. To potvrđuje i naslov knjige Fernanda Moraisa koja je poslužila kao inspiracija.
Prvo upoznajemo Renea (Ramirez), pilota kubanske vojske koji jednog dana, gotovo iznenada, odluči da rizikuje sve i ukrade avion, proleti ispod radara i prebegne u Majami, za sobom ostavivši kćerkicu i ženu Olgu (Penelopa Kruz, izvrsna kao i uvek kad glumi na maternjem jeziku).
Rene se brzo uvezuje sa dijasporom, najviše sa Hozeom Basultom (Leonardo Ezbaralja), vođom navodno humanitarne organizacije za čiji račun pilotira na raznim sumnjivim i neprijavljenim letovima. Za to vreme Olga se nosi sa statusom žene izdajnika, pritom želeći da i sama emigrira zbog kćeri i boljeg života, dok ne otkrije nešto iznenađujuće... Rene je na specijalnoj misiji za račun države.
Od kolega, tu je još jedan pilot, Huan Pablo Roke (Vagner Moura) koji je preplivao zaliv Guantanamo i tamo se predao američkoj vojsci. On je onako gangsterski šarmantan i naizgled bezobziran. Brzo napreduje, ženi se lokalnom lepoticom (Ana de Armas), a njihova svadba ima status društvenog događaja decenije. Od Reneovih kolega izdvaja se još i šef i koordinator misije Hernandez (Gael Garsija Bernal) koji je skromni, sušti profesionalac.
Likova, naravno, ima koš i još. Ponekad ih je teško ispratiti i naći im tačno mesto u mozaiku događaja, interesa i konteksta, što film opterećuje i ukazuje na to da bi ovakav materijal bolje disao u nekom dužem, TV formatu. Asaja se čupa kako zna i ume, čak na pola filma uvodi naratora i pravi rekapitulaciju „četiri godine ranije“, što baš i nije primer vrhunske elegancije ni dramaturgije ni režije, a pride i ostavlja utisak da je ova bioskopska verzija možda isečena iz neke buduće mini-serije.
Opet, i pored toga, „Wasp Network“ nije dosadan, za šta bi trebalo posebno pohvaliti montažera Simona Žakea koji čini čuda da održi ritam. Glumci su izvrsno izabrani i zaduženi za relativno jasne junake, iako dodatni razvoj likova ne bi škodio, a vizuali poput scenografije, kostimografije i fotografije su prava bombona i glavni adut filma. Asaja, dakle, nije napravio čudo, ali je „Wasp Network“ i pored toga sasvim korektan film koji ne upada u zamke politizacije, već razmerno detaljno priča vrlo zahtevnu priču.