2014.
scenario i režija: Ned Benson
uloge: Jessica Chastain, James McAvoy, Viola Davis, Bill Hader, Nina Arianda, William Hurt, Isabelle Huppert, Ciaran Hinds, Jess Weixler
Nedu Bensonu, debitantu u svetu dugometražnog film, diplomcu sa nekoliko kratkih filmova iza sebe, mora se priznati hrabrost i sposobnost da izvede jedan kompleksan i zahtevan projekat. The Disappearance of Eleanor Rigby je originalno film zamišljen u dva toma koji se bavi raspadom jedne veze iz muške i ženske perspektive. Benson je pritom privukao neka značajna imena: Jessica Chastain je glumica koja je dokazala da se s njom mora ozbiljno računati, James McAvoy je glumac u usponu, Viola Davis je u poslednjih nekoliko godina postala veoma zvučno ime, povratak Williama Hurta na ekrane je osveženje, a Isabelle Huppert važi za jednu od najboljih svetskih glumica trenutno.
Dva završena filma sa istim likovima nazvani prigodno Him i Hersu imali premijeru u Torontu prošle godine, pobrali oduševljene kritike i privukli pažnju famozne braće Weinstein, što se pokazalo kao mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, ime Weinsteinovih se vezuje za ozbiljne nagrade i kampanje, kao i za širu distribuciju, ali Weinsteinovi znaju biti zahtevni pregovarači koji neretko naknadno skraćuju i premontiravaju filmove kako bi izvukli najbolji finansijski rezultat, često na štetu interne logike i kontinuiteta filma. Benson je dobio zadatak da od dva filma napravi jedan, pod nazivom Them, za širu distribuciju, inače premijerno prikazan ove godine u Cannesu, a da će dva originalna dela nakon toga doći do probrane arthouse publike.
Rezultat svega toga je da se skraćena, premontirana verzija već pojavila na kućnim formatima, dok druge sve nisu, a kada će – ne znamo. Tako da, pošto nisam bio u Torontu 2013, kao ni u probranim američkim arthouse dvoranama ove jeseni, ostajem uskraćen za punu verziju filma do daljnjeg, pa će ova kritika možda biti manjkava. Naprosto, znam da postoji nešto više od onoga što sam video, ali mogu samo da nagađam šta je to. Ali poprilično sam siguran da se svašta izgubilo u kraćenju, posebno one suptilne razlike između likova od filma do filma koje je Jessica Chastain potencirala u intervjuima.
Themje, rekao bih, konvencionalna ljubavna priča koja koketira sa melodramom i tragedijom, kao i sa nekakvom životnom dramom. Eleanor (Chastain) i Connor (McAvoy) upoznajemo kao par na sastanku, jedan od onih parova koji ima običaj da iz fazona pobegne iz restorana i ne plati račun. Nakon te simpatične i vesele scene, odlazimo nekoliko godina u budućnost, gde će Eleanor skočiti s mosta i – preživeti, ali se nakon izlaska iz bolnice neće javiti sada već mužu Connoru, nego će se preseliti kod svojih oca profesora (Hurt) i majke depresivne bivše umetnice (Huppert). Jedina veza između Eleanor i čuvene najtužnije pesme The Beatles po kojoj je dobila ime je zgodna činjenica da su roditelji bili fanovi i da otac nosi pravo prezime. Nestanak iz naslova koji će vas možda odvesti na krivu stranu misterije i trilera zapravo nije nestanak, koliko potez krhke, ali ipak razmažene mlade bogatašice. U centru svega stoji tragedija (koju ne bih otkrivao), a Eleanor nije sposobna da se s njom nosi, tako da je ovaj film zapravo pre svega film o žalovanju i žalosti.
Dok Eleanor nastavlja da se traži u životu i vraća se na magistarske ili doktorske studije kod cinične očeve koleginice (Davis) koja će joj u neku ruku promeniti život, Connor ima istu tragediju na svojim plećima, ali i dva realna problema. Prvi je taj što njegov bar / restoran nikako da dođe do faze isplativosti, pa zbog toga mora da sluša svog oca (Hinds), a drugi je da je Eleanor jednog dana samo išetala iz stana i nestala, a da on nema pojma gde je otišla.
Film će ići napred i nazad, njih dvoje će se sretati, pratiti i razilaziti, svađati i miriti, tajna će se otkriti, ali to neće biti ono hollywoodsko otkriće koje će objasniti ceo film, a i druge stvari će isplivati na površinu na način da će možda ponuditi neke odgovore, ali zato otvoriti još pitanja i tema za razmišljanje. Čini se, ipak, da je Benson hteo da napravi pristojan ljubavni film u dva sata, on bi to i napravio odmah, a ne bi ga slagao iz dva filma. Ono što se ovde nepobitno gubi je razlika u perspektivama dvoje likova, film jedva da funkcioniše kao celina i dosta varira od scene do scene. Neke od njih se čine kao da su klišei koji su tu samo radi popunjavanja minutaže. Naravno, neke druge su odlične, zasnovane na sjajnim glumačkim ostvarenjima i intrigantnoj kameri koja podvlači opštu liričnost filma.
Kada smo kod glumaca, svi do jednog su perfektni u svojim ulogama i čini se pod potpunom rediteljskom kontrolom. Jessica Chastain je apsolutno savršena u svojoj ulozi, a to je uloga koju svaka dobra glumica sanja. Ona mora pokazati versatilnost i gomilu različitih emocija i u tome uspeva. James McAvoy je vrlo dobar kao njen partner i ovde uspeva da ostvari jednu prizemljenu, utemeljenu i realističnu ulogu. Ostatak glumačkog ansambla je više nego profesionalno dobar, verzirani epizodisti briljiraju u svakoj od tih svojih nekoliko scena.
Themnije loš film, ali jasno je kao dan da mu nešto fali da bi bio za apsolutnu preporuku. Ovo je “samo” solidan, na momente dobar ljubavni film i moram priznati da mi je žao što sam ga odgledao pre Him i Her. I dalje ne znam kada že The Disappearance of Eleanor Rigby biti dostupan u integralnoj verziji sa dva toma, i mogu samo željno čekati. Retko imamo priliku da vidimo tako ambiciozno debitantsko ostvarenje.